Рељеф сваког пределапредјела је резултат његове морфогенезе, тј.резултат деловањадјеловања ендогених и егзогених геоморфолошких процеса. Козара је острвска планина чији се основни, тектонски, рељеф формирао у дугом периоду млађег кенозоика издизањем деладијела копна под утицајем орогених покрета у Земљиној кори и отицањем Панонског мора. Најзначајнији период тектонског уобличавања масива Козаре је времевријеме алпске орогенезе, крајем мезозоика и почетком терцијара. Највиши врхови су се издигли из Панонског мора средином старијег терцијара (еоцен).
Потом Козара прво постаје полуострво, а крајем терцијара, након отицања панонског залива Паратетиса, дио ширег компактног копна. Даље уобличавање рељефа се одвијало под утицајем егзогених сила тј. деструкције површине Земље процесом ерозије. Припада [[Динарске планине|Динарском систему]] планина.
И поред тога што је Козара стара-громадна [[планина]] и релативно мале [[апсолутна висина|надморске висине]], она поседујепосједује велики број стрмих страна, стеновитихстјеновитих пределапредјела, [[увала]], завала.
У средишњем делудијелу планине, смеромсмјером [[исток]]-[[запад]], уздиже се врх [[Мраковица]] (804 -{[[Метар|m]]}-), а смјером [[северозапад|северозападсјеверозапад]], у подножју Мраковице извире поток [[Мала Мљечаница]], који се даљим током, остављајући са своје десне стране веома стрму страну, Витловску косу, спаја са речицомрјечицом [[Грачаница (речицаријечица, Козара)|Грачаницом]], на местумјесту [[Саставци на Козари|Саставци]].
