Козара — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 93.87.251.7 (разговор) на последњу измену корисника FriedrickMILBarbarossa
Ред 41:
Вертикална стратификација биљног система планине изгледа овако: на пашњаке у плодном [[Поткозарје|Поткозарју]] наслања се спрат листопадних шума, углавном граба, букве и храста, изнад њега црногоричне шуме смреке, јеле и бора, из којих извирују камене литице козарачких врхова: Лисине, Козарачкго камена, Зечјег камена...
 
Хоризонтални распоред шума: на северусјеверу доминирају високе јелове и [[буква|букове]] шуме а у јужном делудијелу су површине обрасле ниским шумама храста и културама четинара- [[црни бор]], [[бели бор|белибијели бор]] и [[смријека]] ([[смрча]]).
 
Када би се код [[Лакташи|Лакташа]] у близини [[Бања Лука|Бањалуке]] ушло у козарачке шуме, седамдесет километара би се могло непрекидно пролазити кроз шуме, а настављајући даље од хрватске границе, и много дуже.
 
Козара има и велики број лековитогљековитог биља: нана, камилица, мајчина душица, зова...
 
Поред великог броја отровних гљива има и огроман број јестивих гљива: вргањи, лисичице, смрчци, рудњаче, пухаре, пупавке...
Богата је сваковрсном ловном дивљачи: [[срна|срном]], [[divlja svinja|дивљом свињом]], [[дивља mачка|дивљом мачком]], [[лисица|лисицом]], [[зец]]ом, потом [[фазан]]ом, [[дивља патка|дивљом патком]], [[јаребица|јаребицом]], у времевријеме великих поплава рекеријеке Саве, бежећибјежећи од поводња у Козари нађу уточиште и [[јелен]]и, што све заједно чини ловни резерват редакриједак у овоме делудијелу [[Балканско полуострво|Балкана]]. Овом богатству дивљачи доприноси и чињеница да је тотово свих 70 км дужине и 20 км ширине планина прекривена шумама.
 
== Индустријски потенцијали ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Козара