Хазор — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
Поправљене везе: Мари → Мари (Сирија) |
||
Ред 9:
У [[Библија|Библији]] се Хазор спомиње у контексту [[израел]]ског освајања земље у доба [[Исус Навин|Јошуе]] (види [[Историја Палестине|Хисторија Израела и Палестине]]), што би се могло смјестити у 11. вијек п. н. е. Ондје се говори о коалицији сјеверних градова под водством Јабина, хазорскога краља, а против Израелаца. Јошуа је разорио Хазор, који се потом појављује на попису освојених градова те је додијељен израелском племену Нафтали.
Град се поновно спомиње у вези с [[израел]]ским
Касније, у 10.-11. вијеку п. н. е., Хазор је утврдио [[соломон|краљ Соломон]]. На концу га је, око 733. п. н. е., освојио [[асирско краљевство|асирски]] краљ [[Тиглат-Пилесар III|Тиглат Пилесер III]]
Спомиње се још једном у доба [[Макабејци|Макабејаца]], а у контексту битке
== Археолошки остаци ==
Ред 29:
== Писани извори ==
Бројни су изванбиблијски извори који говоре о Хазору. Међу њима ту су: египатска проклетства (тзв. ексекрацијски текстови; 20. вијек п. н. е.), архив из [[Мари (Сирија)|Мари]]ја (19. вијек п. н. е.), попис градова [[Тутмозес III|Тутмозеса III]] (15. вијек п. н. е.), [[Писма из Амарне|писма]] из [[Ел Амарна|ел-Амарне]], те пописи [[Аминофис II|Аминофиса II]] и [[Сети I|Сетија I]] (14. вијек п. н. е.).
Такво богатство писаних извора говори о великом занимању што га је положај и значење Хазора изазивао међу околним народима кроз читаву 2. деценију п. н. е.
| |||