Вајмарска република — разлика између измена

м
Бот: исправљена преусмерења
м (Obsuser је преместио страницу Вајмарска Република на Вајмарска република преко преусмерења: док се не реши питање великог слова, а и име…)
м (Бот: исправљена преусмерења)
== Контролисана револуција: успостављање Републике (1918—1919) ==
 
Од [[1916]]. на даље [[Немачко царство|Немачким царством]] из [[1871]], је ефективно владала војска преко врховне војне команде (на немачком: ''-{Oberste Heeresleitung}-'', скраћено ''-{OHL}-'') са командантом штаба, [[Паул фон Хинденбург|Паулом фон Хинденбургом]] на челу. Када је постало јасно да је Први светски рат изгубљен, врховна команда (ОХЛ) је захтевала да се успостави цивилна влада. Даљи наставак рата, након што је [[Бугарска]] напустила Централне силе имао би за последицу окупацију немачке територије. Нови рајхсканцелар (''-{Reichskanzler}-'') принц [[Максимилијан фон Баден|Макс фон Баден]] је стога понудио примирје америчком председнику [[Вудро Вилсон|Вудру Вилсону]] [[3. октобар|3. октобра]], [[1918]]. [[28. октобар|28. октобра]], 1918, устав из 1871. је измењен да од рајха направи [[парламентарни систем|парламентарну демократију]], која није постојала пола века: убудуће је канцелар био одговоран парламенту, [[Рајхстаг]]у, а не цару као до тада.
 
Намера победника у Првом светском рату да се Немачка трансформише у [[уставна монархија|уставну монархију]], сличну [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]] и да се на тај начин убудуће отклоне могућности избијања експанзионистичког рата у Европи је са погоршањем политичке и економске ситуације у Немачкој, изгубила на значају и потиснута је у други план. Немачка је била преплављена војницима који су се враћали са фронта, многи од њих су били рањени физички, психолошки или на оба начина. Насиље је било раширено, са тучама које су избијале и између левичарских група на сахранама вођа које су убијали десничарски противници.
Последње године Вајмарске Републике су биле политички чак нестабилније него претходне године. [[29. март]]а, [[1930]], [[Паул фон Хинденбург]] је поставио финансијског експерта, [[Хајнрих Брининг|Хајнриха Брининга]] за наследника канцелара Милера после неколико месеци лобирања од стране генерала [[Курт фон Шлајхер|Курта фон Шлајхера]] у име армије. Од нове владе се очекивало да направи политички заокрет ка конзерватизму, базиран на ванредним овлашћењима датим рајхспредседнику уставом, како није имао већинску подршку у Рајхстагу.
 
Како непопуларни финансијски закон није добио подршку у Рајхстагу, Хинденбург га је донео као декрет базиран на [[Члан 48 (Вајмарски устав)|Члану 48]] устава. 18. јула 1930. закон је поново укинут танком већином у парламенту уз подршку [[СПД]]-а, [[Комунистичка партија Немачке|КПД]], тада малих — [[Националсоцијалистичка њемачка радничка партија|НСДАП]]-а и [[Немачка национална народна партија|ДНВП]]-а. Одмах потом је Брининг предао Рајхстагу председнички декрет у коме се он распушта.
 
Општи избори за Рајхстаг који су уследили [[14. септембар|14. септембра]], 1930. су донели огромну промену у политичким снагама: 18,3% гласова је отишло НСДАП-у, што је пет пута већи проценат него 1928. Ово је имало разорне последице по републику: није више било већине у Рајхстагу чак ни за велику коалицију умерених партија, и то је охрабрило присталице НСДАП-а да изнесу своје захтеве за влашћу повећавајући насиље и терор. После 1930. република је све више клизила у стање грађанског рата.
1.572.075

измена