Испосница — разлика између измена

'''Испосница''' је место где би се [[монах]] [[Подвизавање|подвизивао]], а овакав монах био је познат под називом пустињак или еремита. Главна одлика овог монашког начина живота је одвојеност, не само од света него и од монаха са којима се живи у заједници. Пустињачком начину живота приступали су, по савету и надзору игумана[[игуман]]а и искусних духовника само они монаси који су се одликовали дугогодишњим подвижничким животом.<ref>[http://www.vibilia.rs/srpski/izvestaj/0606/isposnice_jat_041203.pdf Српски извештај/Испоснице у Србији]</ref>

У средњовековној Србији пустињаштво је било заступљено од најранијих времена. Пре Светог Саве познати пустињаци су били [[Свети Јован Рилски]], [[Свети Јоаким Осоговски]], [[Свети Прохор Пчињски]], [[Свети Гаврило Лесновски]] и многи други.<ref>[http://www.istorijskabiblioteka.com/art:pustinjaci-u-srednjovekovnoj-srbiji Историјска библиотека/Пустињаци у средњовековној Србији]</ref>

По повратаку [[Свети Сава|Светог Саве]] Сааа [[Света гора|Свете горе]], где се он посвећивао овом начину живота и формирао Карејску испосницу посвећену [[Свети Сава Јерусалимски|Светом Сави Јерусалимском]], по њеном узору формирано је у околини [[Манастир Студеница|манастира Студенице]] неколико испосница, од којих су познатенајпознатије [[Доња Савина испосница]] и [[Горња Савина испосница]].

У каснијем периоду испоснице су се формирале око [[Православље|православних]] [[манастир]]а на целој територији тадашње Србије, користећи се [[пећина]]ма и удубљењима на скровитим и усамљеним местима, најчешће на стрмим литицама и другим природом обдареним местима. У појединим испосницама, дозиђиванидозиђивали су зидовисе [[зид]]ови, сликао живопис и формирале се [[Црква (грађевина)|цркве]] у којима се, додуше у скромним условима, одржавала служба, монаси се бавили преписивачким радом и, чувале реликвије и богослужбени предмети.

У данашње време остале су познате или сачувани подаци и остаци средњовековних испосница [[Испосница Светог Петра Коришког]] и [[испосница Светог Николе]] код [[Призрен]]а, Капела Григорија Синајита код [[Манастир Горњак|манастира Горњак]], Белајске испоснице код [[Манастир Високи Дечани|манастира Високи Дечани]]...