Марко Т. Леко — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
мНема описа измене
Ред 19:
'''Марко Т. Леко''' (1853-1932), [[хемија|хемичар]], ректор [[Велика школа|Велике школе]], академик, председник [[Црвени крст|Црвеног крста]].
 
==Биогрфија==
Рођен је у [[Београд|Београду]] [[17. септембар|17. септембра]] [[1853]] од оца Томе (1814-1877), београдског трговца, и мајке Аспазије (1833-1889) рођене Пешика. Завршио је Политехничку школу у [[Цирих|Цириху]] и докторирао код [[Виктор Мајер|Виктора Мајера]] [[1875]]. Краће време радио у Хофмановој лабораторији. Предавао је хемију у београдским гимназијама у периоду 1880-1884 и у Војној академији 1881-1894. Затим је предавао хемију на Великој школи 1894-1896 и 1899-1905. Од 1884. до 1920. био је државни хемичар и управник Државне хемијске лабораторије у Београду (од 1904. до 1920.). Као редовни професор [[Велика школа|Велике школе]] био је њен ректор 1902/03 и 1903/04. Један од оснивача [[Српско хемијско друштво|Српског хемијског друштва]] и његов председник од оснивања (1897) до 1907.
 
Рођен је у [[Београд|Београду]] [[17. септембар|17. септембра]] [[1853]] од оца Томе (1814-1877), београдског трговца, и мајке Аспазије (1833-1889) рођене Пешика.
 
Рођен је у [[Београд|Београду]] [[17. септембар|17. септембра]] [[1853]] од оца Томе (1814-1877), београдског трговца, и мајке Аспазије (1833-1889) рођене Пешика. Завршио је Политехничку школу у [[Цирих|Цириху]] и докторирао код [[Виктор Мајер|Виктора Мајера]] [[1875]]. Краће време радио у Хофмановој лабораторији. Предавао је хемију у београдским гимназијама у периоду 1880-1884 и у Војној академији 1881-1894. Затим је предавао хемију на Великој школи 1894-1896 и 1899-1905. Од 1884. до 1920. био је државни хемичар и управник Државне хемијске лабораторије у Београду (од 1904. до 1920.). Као редовни професор [[Велика школа|Велике школе]] био је њен ректор 1902/03 и 1903/04. Један од оснивача [[Српско хемијско друштво|Српског хемијског друштва]] и његов председник од оснивања (1897) до 1907.
 
Објавио је 52 рада претежно из [[органска хемија|органске]] и [[аналитичка хемија|аналитичке хемије]]. Својом докторском тезом и с неколико радова који су из ње следили, под менторством Виктора Мајера, Леко је решио један од тада актуелних проблема: да ли амонијум-хлорид (нишадор) и њему слична једињења припадају једињењима петовалентног азота, NH<sub>4</sub>Cl, или молекулским једињењима, NH<sub>3</sub>·HCl.