Кориша — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
сређивање |
сређивање |
||
Ред 16:
}}
'''Кориша''' ({{Јез-алб|Korishë}}) је насеље у [[општина Призрен|општини Призрен]] на [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]]. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Кориша површине 1478 -{ha}-. Село се налази у Призренском подгору и први пут се помиње [[1348]]. године, у Арханђеловској повељи. У селу постоје остаци неколико сакралних објеката. Преподобни Петар Коришки је овде рођен.
== Испосница Светог Петра Коришког ==
{{посебан чланак|Рушевине манастира и цркве Светих Петра и Павла}}
[[Испосница]] [[Свети Петар Коришки|Светог Петра Коришког]] потиче из 13. века.
== Црква Светог Петра ==
Линија 23 ⟶ 27:
== Црква Светог Николе ==
{{посебан чланак|Рушевине цркве Светог Николе са остацима гробља}}
У селу постоје остаци цркве Св. Николе, у којој је [[1860]]. године пронађена повеља цара Стефана Душана којом оснива манастир Св. Арханђела код Призрена.
== Црква Светог Ђорђа ==
{{посебан чланак|Рушевине цркве Светог Ђорђа у Кориши}}
У центру села на гробљу постоје рушевине једноставне једнобродне цркве посвећеној Светом Ђорђу.
== Црква Пресвете Богородице код Врела ==
{{посебан чланак|Рушевине цркве Свете Богородице-Свете Пречисте}}
Црква посвећена Пресветој Богородици је била једнобродна грађевина покривена каменим плочама
== Рушевине цркве Свете Богородице-Свете Пречисте ==
{{посебан чланак|Рушевине цркве Свете Богородице-Свете Пречисте}}
Рушевине цркве посвећене Богородици налазе се неколико стотина метара на исток од [[Испосница Светог Петра Коришког|испоснице Светог Петра Коришког]], у народу познате као „црква сестре Петра Коришког“.
== Манастир Свети Марко Коришки ==
{{посебан чланак|Манастир Свети Марко Коришки}}
Најзначајнији сакрални објекат у Кориши је манастир [[Манастир Свети Марко Коришки|Св. Марко Коришки]]. Према сачуваном запису, манастирска црква је саграђена [[1467]]. године. За све време турске владавине манастир је остао неразрушен, а са звоника манастирске цркве огласила су се прва звона по ослобођењу призренског краја од Турака. Једно време манастир је био запустео. Године [[1858]]. руски конзул у Призрену записао је да манастир већ годинама служи „као стаја за козе суседних Албанаца“. Зна се да је у 18. веку манастир био обновљен и насељен, и да се у његовој библиотеци налазила знатна збирка старих књига и рукописа. Ту се чувао и препис Душановог законика, тзв. призренски препис, који се сматра најпотпунијим и најближим оригиналу из [[1349]]. године. Данас се овај препис налази у Народном музеју у [[Београд]]у. За време Првог светског рата манастир је био разорен, његови конаци спаљени и опљачкани, а духовници поубијани и растерани. Ове злочине починили су Албанци на челу са познатим прогонитељем Срба Рустем Кабашем. Они су у манастиру били затекли једну јединицу са шездесет војника српске војске и неколико официра, којима су дали „бесу“ (обећање које се не сме погазити) да ће им поштедети животе уколико допусте да буду разоружани. Али уместо тога, све су их поубијали. Два сведока овог нечувеног покоља- осамдесетогодишњу духовницу и шездесетогодишњег манастирског зидара - стрмоглавице су бацили низ манастирску литицу, док су трећег сведока - среског начелника који се са сином и кћерком склонио у манастир - убили. После Првог светског рата манастир је обновљен, али су га [[1941]]. године Албанци поново опљачкали, манастирску стоку су отели, а монахе разјурили; са цркве су ишчупали звона и бацили их низ стену или однели. Злочини Албанаца настављени су и после Другог светског рата. У много наврата су скрнавили манастир, разбијали врата и прозоре, подметали пожаре, бацали иконе низ стене, ломили надгробне плоче монаха који су похрањени на манастирском гробљу.
На брду изнад манастира налази се Испосница Св. Марка Коришког која је тешко приступачна.
| |||