Дени Дидро — разлика између измена

14 бајтова додато ,  пре 4 године
нема резимеа измене
'''Дени Дидро''' ({{Јез-фр|Denis Diderot}}; [[Лангре]], [[5. октобар]] [[1713]] — [[Париз]], [[31. јул]] [[1784]]) је био француски писац и филозоф, истакнута личност доба просветитељства и главни уредник широм света познате [[Француска енциклопедија|''Енциклопедије'']].
 
[[Просветитељство|Век Просвећености]] је уобичајен назив за доба у коме је живео и стварао Дидро и његови истомишљеници управо због великог доприноса теоријској изградњи темеља новог буржоаског поретка. Борба коју је он водио за победу својих идеала се одвијала против феудалног апсолутизма и религиозног конзервативизма, а средства која је он употребљавао су скупљање свих идеја нове француске филозофске мисли. Био је неуморан сакупљач и интелигентанбриткоумни пропагатор у бурним временима предреволуционарне монархистичкекраљевске Француске. НастајућаНастајући буржоаска класа је ималасталеж у њему је имао свог идеолога и идејног вођу. Сем тога, Дидро је био изузетан организатор, упоран и вредан, што је био начинузрок датако створиплодном толикостваралаштву, дела ите даиздавању (заједно са [[Жан ле Рон д'Аламбер|д'Аламбером]]) изда свесвих томоветомова Енциклопедије. Зато га је [[Волтер]] назвао „пантофил“ (свељубац).
 
== Биографија ==
Дени је рођен у богатој занатлијској породици. Отац му је предвидео каријеру високог црквеног достојанственика. Зато га шаље у [[исусовци|језуитску]] школу, а потом у париски колеџ Гаркур. Током школовања млади Дидро показује многа интересовања. Од језика се интересује за латински, грчки и енглески. Поред тога, занима се и за филозофију и математику. Немирног духа, после завршетка студија не задржава се дуже ни на једном намештењу и издржава се од успутних послова. Почиње да живи као париски интелектуалац бескућник. Десетак година је склапао разна познанства и суштински животарио на маргинама париског уметничког и интелектуалног миљеа. Године [[1743]]. се жени Антоанетом Шампион, али отприлике у исто време почиње и његово интимно дружење са госпођом Пуизједе Писје, а касније и са Софи Волан. Управо из писама које је размењивао са последњом се може највише сазнати о атмосфери и свакодневном животу у филозофским круговима тадашњег Париза.
 
Дидро је [[1743]]. године превео "''Историју Грчке''" Темпла Стенијана, а затим учествује у преводу шест свезака "''Медицинског речника''" Џејмса Лондона. Написао је [[1745]]. предговор преводу четврте књиге енглеског филозофа Шефтсберија "''Карактеристике људи, обичаја и мишљења''" (у Француској излази под називом ''Огледи о заслузи и врлини'', {{Јез-фр|Essai sur le mérite et la vertu}}). Овде први пут износи своје мишљење да се фанатизам не слаже са религијом и да било који верник мора бити првенствено хуман. Убрзо после овога штампа своју прву ауторску књигу "''Филозофске мисли''" ({{Јез-фр|Pensées philosophiques}}). Због критике католичке ортодоскије париски парламент [[7. јул]]а [[1746]]. доноси налог да се књига спали. Ово не зауставља Дидроа и он [[1747]]. објављује "''[[Скептик]]ову шетњу''" ({{Јез-фр|La promenade du sceptique}}) где још дубље залази у неслагање са црквеним догмама.
Дидро даље проширује свој рад [[1748]]. писањем романа "''Индискретан накит''" ({{Јез-фр|Les bijoux indiscrets}}), који представља извесну врсту политичке критике, и приповетке "''Бела птица''" ({{Јез-фр|L`Oiseau blanc}}).
 
Нека дела је скривао. Разматрање "''Природна религија је довољна''" ({{Јез-фр|De la suffinance de la religion naturelle}}) је написао 1747. године, али није објавио, док је 1749. анонимно штампао "''Писмо о слепима за употребу онима који виде''" ({{Јез-фр|Lettre sur les aveugles à l'usage de ceux qui voient}}). Управо после објављивања "''Писмо о слепима''" ескалирапрокључава његов сукоб са режимом, ите он бива хапшенухапшен и заточен у тамничној кули замка Венсен, где проводи више од три месеца. Ту, у присилној доколици, први пут размишљаизрађа и разрађује идеју о "''Енциклопедији''".
 
== О времену просветитељском ==
Анониман корисник