Lakmus — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Селим 37 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q185082 |
dodavanje izostavljenog slova |
||
Ред 3:
'''Lakmus''' (''Litmus'') je u vodi rastvorna smeša različitih boja [[ekstrakt|ekstrahovanih]] iz [[lišaj]]a, a posebno iz vrste -{''[[Roccella tinctoria]]''}-. On se često koristi na [[filter papir|filter papirnoj]] osnovi, što je jedna od najstarijih formi [[pH indikator|-{pH}- indikatora]] (sredstva za testiranje kiselosti materijala). Plavi lakmus se pretvara u [[crveno|crveni]] pod [[kiselina|kiselim]] uslovima i crveni lakmus papir prelazi u [[plavo|plavi]] pod [[Baza (hemija)|baznim]] (i.e. alkalnim) uslovima. Do promene boje dolazi u -{[[pH вредност|pH]]}- opsegu 4.5-8.3 na 25 °-{C}-. Neutralni lakmus papir je ljubičast.<ref>-{Römpp Chemie Lexikon - Version 1.0, Stuttgart/New York: Georg Thieme Verlag '''1995''' (Germany)}-</ref> Lakmus se takođe može pripremiti kao vodeni rastvor koji funkcioniše na sličan način. Pod kiselim uslovima je crven, i pod baznim rastvor je plav.
Lakmusna smeša ([[CAS broj]] 1393-92-6) se sastoji od 10 do 15 različitih boja. Većina hemijskih komponenata lakmusa je slična sa komponentama srodne smeše poznate kao [[orcein]]. Oni se prvenstveno razlikuju u proporcijama komponenti. Za razliku od orceina, glavni sastojak lakmusa ima prosečnu molekulsku masu od 330.<ref>{{cite journal | author = Beecken, H., E-M. Gottschalk, U. v Gizycki, H. Krämer, D. Maassen, H-G. Matthies, H. Musso, C. Rathjen, Ul. Zdhorszky | title = Orcein and Litmus | journal = Biotechnic & Histochemistry | year = 2003 | volume = 78 | issue = 6 | pages = 289–302 | doi=10.1080/10520290410001671362}}</ref> Kiselo-bazna indikatorska svojstva lakmusa potiču od 7-hidroksifenoksazonskog [[hromofor]]a.<ref>{{cite journal | author = H. Musso, C. Rathjen | title = Orcein dyes. X. Light absorption and chromophore of litmus | journal = Chem. Ber. | pages = 1959 | volume = 92 | pages = 751–753}}</ref> Neke [[frakcija (hemija)|frakcije]] lakmusa imaju specifična imena, među kojima su [[eritrolitmin]] (ili eritrolein), azolitmin, spaniolitmin, leukurcein i leukazolitmin. Azolitmin ima skoro
== Upotreba ==
| |||