Ливно — разлика између измена

м
Разне исправке
м (Разне исправке)
м (Разне исправке)
 
=== Римско доба ===
Од првог римског похода на [[Делмати|Делмате]] 156. п. н. е. до поменутог илирско-панонског устанка на овим просторима беснили су бројни ратови у којима су староседеоци Делмати невиђеном ратоборношћу пружали отпор и наносили огромне губитке римским [[Римска легија|легијама]]. У великом устанку 6.-96—9. године, који је потресао римску државу, илирски народи [[Бреуци]], [[Деситијати]] и [[Делмати]], под вођством Батона Бреука и Батона Деситијата побунили су се због регрутовања Илира за рат у [[Германија|Германији]]. У устанку је учествовало 800.000 људи, од тога 200.000 пешака и 9000 коњаника. Светоније, биограф римског царства, вели: „То је био најтежи рат што су га Римљани водили након оних против [[Античка Картагина|Картагине]]". У крви и огњу угушен је отпор поносних [[Илири|Илира]]. Градина на Теберу и Касалов градац дочекали су ова римска освајања као саставни дио јединственог далматског обрамбеног градинског система Ливањског поља.
 
Након потпуног покоравања Делмата, по којима је добила назив римска провинција [[Далмација]] јер су посљедњи покорени, започиње дуготрајни процес [[Романизација (културна)|романизације]]. Типичан примјер римског култног синкретизма је заветни рељеф [[бог]]а Либера - Диониса нађен на простору илирско-римског насеља у данашњим Вашаровинама.
Након слома парламентарне [[демократија|демократије]] и завођења краљевске [[диктатура|диктатуре]] [[1929]]. дошло је до нових административно-политичких промјена. Југославија је подељена у девет [[бановине Краљевине Југославије|бановина]], а Ливно је припало [[Приморска бановина|Приморској бановини]] са седиштем у [[Сплит]]у. Уговором Цветковић - Мачек долази до оснивања [[Бановина Хрватска|Бановине Хрватске]] [[1939]]., у којој се налази и Ливно.
 
Долазак [[Други светски рат|Другог свјетског рата]] Ливно дочекује у саставу марионетске фашистичке творевине [[Независна Држава Хрватска|НДХ]]. На ширем простору Ливна не воде се неке значајније борбе, нити офанзиве, изузимајући бомбардовање [[Антихитлеровска коалиција|Савезника]] на Духове [[1944]]. На обронцима [[Цинцар]]а и [[Шатор]]а налазе се партизанске [[бригада|бригаде]], којима се током рата прикључује и велики број избјеглог српског становниства из града и околице, а партизанске учитељице раде и на првом буквару на слободној територији Југославије. Целокупно мушко становништво села Поточана код Ливна убијено је [[1941.]]. године од стране [[усташа]].<ref>Устанак народа Југославије 1941., зборник, књига прва, Војноиздавачки завод ЈНА "Војно дело", Београд, 1962., страна 723.</ref> У околици Ливна млади је партизански поета [[Иван Горан Ковачић]] довршио своју поему „[[Јама]]“, својеврстан крик против свирепости рата. 10. октобра 1944. град је коначно дио велике слободне територије, која се простире већим дијелом тадашње [[Европа|Европе]]. Овај се датум у Ливну дуги низ година обележавао као Дан ослобођења, а његово је име носила и друга основна школа у граду.
 
По завршетку рата долази до оснивања Културног уметничког друштва „Радник“ 1947. године, који замењује дотадашња национална културно-уметничка друштва у граду. Осамдесетих се година у Ливну редовно сваког маја организовао и „Ливањски културни мозаик“, својеврсни културни [[фестивал]], на ком су представљане годишње културне активности КУД-а „Радник“ и секција ливањских основних школа. У склопу исте манифестације промовисано је и неколико бројева угледног [[часопис]]а из културе „Трагови“, које је Ливну осигуравало важно мјесто на мапи културних збивања у земљи.
1.572.075

измена