Абдул Хамид II — разлика између измена

 

Абдул Хамид II је преузео власт у тешким тренуцима за Царство. Сталне побуне и тешка економска ситуација су још више ослабиле, и онако уздрману државу.

Султан Абдул Хамид II је отпочео изградњу палате Јилдиз Коск. Одмах по ступању на престо, дочекали су га нагомилани проблеми које је морао одмах решити. Од њега се очекивало да угуши устанак у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]]. Овај устанак је био само увод у рат са [[Србија|Србијом]] и [[Црна Гора|Црном Гором]]. У то време постојала је и стална опасност избијања устанка у [[Бугарска|Бугарској]]. [[1877]]. године [[Русија]] је у овим дешавњима увидела своју шансу да се изађе на [[Средоземно море]] и зато је објавила рат Турској. Борбе су се водиле на [[Дунав]]у, [[Црно море|Црном мору]], [[Балканско полуострво|Балкану]], па чак и код Карса на самом [[Кавкаске планине|Кавказу]]. На свим фронтовима су Турци доживели тешке поразе, чиме је и сам [[Истанбул]] постао угрожен. [[31. јануар]]а [[1878]]. године дошло је до прекида ратних дејстава а одмах након тога склопљен је [[Санстефански споразум|Сан Стефански мир]], којим су Руси наметнули своје услове. Тим миром је Турска изгубила готово све своје европске поседе, а задржали су само [[Тракија|Тракију]] до [[Једрене|Једрена]]. [[Србија]], [[Црна Гора]] и [[Румунија]] су добиле самосталност, [[Бугарска]] је добила широку аутономију, Турска се обавезала да ће извршити реформе у Босни и Херцеговини, а [[Добруџа]] и делови [[Јерменија|Јерменије]] су припали Русији и омогућен им је сталан пролаз преко Босфора, и у рату и миру. Велике силе су се успротивиле оваквим условима мира, па је на [[Берлински конгрес|Берлинском Конгресу]] 1878. године, поништен мир из Сан Стефана.