Афоризам — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke |
Перица Јокић, афористичар |
||
Ред 16:
У српском језику афоризам је имао другачије начине испољавања. Поистовећивао се са [[епиграм]]има, [[сентенција|сентенцама]] и [[пословица]]ма, односно, са мудрим изрекама,<ref name="удк" /> дубоким мислима о моралу, у [[бајка]]ма и [[басна]]ма. Афоризам се појављује тек шездесетих година [[20. век]]а, најпре као [[новинарство|новинарски]] жанр. Најзначајнији утицај на развитак афоризма као писаног и говорног жанра свакако је имао [[Влада Булатовић Виб]], а његову практичну афирмацију потпомогли су [[Душан Радовић]] и [[Милован Витезовић]]. Афоризме су објављивали: „[[Ошишани јеж]]“, „Политика експрес“, „Илустрована политика“, многи локални листови, [[Радио Београд]], па чак и лист „Народна армија“.<ref name="етна" />
Касније се појавио низ млађих стваралаца: [[Зоран Ранкић]], [[Александар Чотрић]], [[Александар Баљак]], [[Илија Марковић]], [[Радивоје Бојичић]], [[Милован Вржина]], [[Радомир Рацковић]], [[Миодраг Павловић]], [[Зоран Богдановић]], [[Горна Докна]], [[Драгутин Минић Карло]], [[Нинус Несторовић]], [[Митар Митровић]], [[Милован Илић Минимакс]], [[Миљенко Жуборски]], [[Владимир Јовићевић Јов]], [[Весна Денчић]], [[Вита Теофиловић]], [[Перица Јокић]] и други.<ref name="етна" />
У последњих неколико деценија се значајно увећао број аутора који се баве писањем афоризама. Афористичари који су своју стваралачку зрелост исказали током
| |||