Јав, Прав и Нав — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
--
Ред 1:
{{семинарски рад}}
'''Јав, Прав и Нав''' су према вјеровању [[Стари Словени|Старих Словена]] три свијета. ''Нав'' представља свијет мртвих, ''Јав'' реалност и свијет живих, док се термин ''Прав'' односи на свијет који управља [[Универзум|Универзумом]] помоћу одређених закона и правила који се морају поштовати.
Јав,Прав и Нав су три свијета према вјеровању старих Словена.
[[Словени]] су вероваливјеровали да душа покојника након смрти прелази у други живот. Душа одлази или у нав или у рај, загробне предјеле за које је Луј Леже, на основу постојања обе речиријечи у свим словенским језицима, [[Луј Леже]] претпоставио да су одвојена два одвојена мјеста, - рај и пакао <ref>http://www.slovenskamitologija.rs/mitska_mesta_raj_i_nav.html?latinica</ref> Ријеч ''[[рај]]'' коју је [[хришћанска црква]] усвојила преузевши је из [[Митологија словена|старословенске митологије]] означава мјесто намијењено праведницима након [[Смрт|смрти]].
 
== Обичаји и вјеровања ==
Жртовање оружја, спаљивање покојника,жртвовање паса и коња, на даћама се показивало да су Словени веровали у загробни живот. [[Марко Краљевић]] у песми [[Смрт Марка Краљевића]], убија свог коња [[Шарац|Шарца]], затим ломи сабљу, могуће да би и они са њим пошли на онај свет. Овде је потребно поменути да се овај „пренос“ са нашега на други свијет не односи само на предмете које посједујемо, већ и на општи статус у којој једна особа ужива: веровало се да ко је био роб на овом, да остаје роб и на оном свијету, па су [[стари Словени]] радије гинули као слободан народ, него да дозволе да их непријатељи заробе и да остану робови на оном свијету.
ГдеУслијед сенемогућности налазипоимања загробнипојма светзагробног нијеживота сигурнои нитињегових ћедимензија кади битиграница, ноСловени једнасу одвјеровали најприхватљивијихда чињеницасе јесте''живот данакон сесмрти'' налази с друге стране мора. У корист томе говори обичај „сахрањивача“сахрањивача полагањем- мртвихполагање мртвог у чамац, који бешебива гурнут у море. Понекад би, због раздаљине од мора, Словени би своје мртве спаљивали, а претходно би их у симболично стављали у чамац. Мишљење да је други свијет негдје преко преко мора поткрепљује и српско вјеровање да [[куга]] када долази да мори људе прелази преко мора. Значајну улогу такође има вода, посебно текућа, она још увијеккоја има значајну улогу у погребном култу: када се пере одећа умрлог у рециријеци након погреба, обавезно се симболично пусти неки мањи дио одјеће низ воду,. такођеТакође вода која је била крај покојника се просипа у поток или рекуријеку. МогућеПрема једругом давјеровању, свезагробни ово има везе са идејом која каже даживот се сваканалази ријекапод улива у мореземљом и дањему је томогуће путприступити наиз онајсвијета свијетживих гдјекроз одлазенеку нашепећину душеили јаму. ВеликаСловени јесу, вјероватностпоред даобреда суса Словениводом, живјелисвоје поредмртве морасахрањивали и закопавали у [[VIIпоља, вијек|VII]]при ичему [[IXје вијек|IXпокојниково вијеку]]лице окретано ималика Сунцу представекоје осе мртвимарађа. односноАрапски опутописац лађи[[Ибн мртвих,Фадлан]] јерје сузабиљежио археолозида налазилије, налазилиипак, гробовекод иСловена надгробнеобичај плочеспаљивања упреминулог видубио лађанајчешћи.
Реч [[рај]], која је старија од хришћанства, и код свих Словена Хришћана означава исто оно што је означивала и много прије; хришћанска црква ју је без предумишљања усвојила, па је рај тако и био и остао „дом праведних“ на ономе свијету.
 
Где се налази загробни свет није сигурно нити ће кад бити, но једна од најприхватљивијих чињеница јесте да се налази с друге стране мора. У корист томе говори обичај „сахрањивача“ полагањем мртвих у чамац, који беше гурнут у море. Понекад би, због раздаљине од мора, Словени би своје мртве спаљивали, а претходно би их у симболично стављали у чамац. Мишљење да је други свијет негдје преко преко мора поткрепљује и српско вјеровање да куга када долази да мори људе прелази преко мора. Значајну улогу такође има вода, посебно текућа, она још увијек има значајну улогу у погребном култу: када се пере одећа умрлог у реци након погреба, обавезно се симболично пусти неки мањи дио одјеће низ воду, такође вода која је била крај покојника се просипа у поток или реку. Могуће је да све ово има везе са идејом која каже да се свака ријека улива у море и да је то пут на онај свијет гдје одлазе наше душе. Велика је вјероватност да су Словени живјели поред мора у [[VII вијек|VII]] и [[IX вијек|IX вијеку]] имали представе о мртвима односно о лађи мртвих, јер су археолози налазили налазили гробове и надгробне плоче у виду лађа.
Да би нау ономеживоту свијетунакон смрти покојник имао мира, морао је бити сахрањен по прописима. иТакође, дабило мује сенеопходно моралаостављати редовнохрану хранаи достављати.пиће Нана гробгробу седа задуша покојника остављаоне деоби свакогбила јелагладна или жедна на оном свијету. У [[Србија|Србији]] је, код [[Пожаревац|Пожаревца]], забиљежен обичај да се оставља штап поред мртваца „да- ''да би покојник на ономе свету могао бранити своју храну од гладних душа“душа''. ТуПоред такођенаведеног, спадајуприсутан ије обичајиобиччај одаспиањаодасипања пића на под, тај обичајкоји прати вјеровање да у доњем светусвијету влада вјечита жеђ.
Друга могућност је да се други свијет налази под земљом, можда чак и некој шуми, и да је у њега могуће доћи док смо живи, вјероватно кроз неку пећину или можда неку шумску јаму. Словени су такође, своје мртве сахрањивали и закопавали у поља, при чему је покојниково лице окретано ка Сунцу које се рађа
Можда, ипак изгледа да је у раније вријеме обичај спаљивања био најчешћи. О томе је говорио и арапски путописац [[Ибн Фадлан]] који је, током својих путовања, присуствовао церемонији спаљивања једног Руса.
Да би на ономе свијету покојник имао мира, морао је бити сахрањен по прописима и да му се морала редовно храна достављати. На гроб се за покојника остављао део сваког јела. У [[Србија|Србији]] је, код [[Пожаревац|Пожаревца]], забиљежен обичај да се оставља штап поред мртваца „да би покојник на ономе свету могао бранити своју храну од гладних душа“. Ту такође спадају и обичаји одаспиања пића на под, тај обичај прати вјеровање да у доњем свету влада вјечита жеђ.
 
== Извори ==