Старовлашко-рашке планине — разлика између измена

Старовлашко – рашке планине су делови најзначајније висије у простору [[Дрина|Дрине]] и [[Ибар|Ибра]]. Заузима југозападни део [[Србија|Србије]]. Протеже се од [[Цетиње|Цетиња]] и [[Западна Морава|Западне Мораве]] на северу до [[Црна Гора|црногорских]] површи и брда на југу; од Дрине на западу до долине Ибра и [[Копаоник (Рашка)|Копаоничких планина]] на истоку. Заузима површину од око 4500км24500 km². Састоји се од [[Стари Влах|Старог Влаха]] и [[Рашка|Рашке]]. Стари Влах обухвата простор између Дрине и Ибра, око [[Лим|Лима]]а, [[Увац|Увца]] и [[Моравица (вишезначна одредница)|Моравице]]. Рашка обухвата сливове река [[Рашка (река)|Рашке]] и [[Студеница (река)|Студенице]]

У Старовлашко – рашке планине спадају: [[Звијезда (планина)|Звијезда ]] , [[Тара (планина)|Тара]], [[Златибор]], [[Радочело]], [[Чемерно (планина)|Чемерно]], [[Гиљева]], [[Златар]], [[Јавор (планина у Србији)|Јавор]], [[Голија]], [[Мучањ]], [[Рогоза]], [[Јадовник]], [[Јелица (планина)|Јелица]], [[Озрен (Србија)|Озрен ]] и [[Жилиндар]].

== Геолошки састав ==

Према геолошком саставу углавном су то [[Кречњак|Кречњачки масиви]], а Златибор је изграђен од [[Серпентинит|Серпентина]] и представља највећи серпентински масив у [[Србија|Србији]]. За кречњачка подручја карактеристични су [[Крашки рељеф|крашки облици рељефа]], [[Спелеологија|спелеолошке ]] појаве у виду [[Пећина|пећина]] и [[Јама|јама]], које, саме по себи, могу бити валоризоване као туристичке атрактивности. [[Пештерска висораван]] са [[Сјеница|Сјеничком котлином]] заузима централни део [[Стари Влах|Старог Влаха]] и са свих страна је окружена планинама. Читава површ је таласаста и геолошка грађа је представљена [[Мезозоик|мезозојским]] и [[Кенозоик|кенозојским]] седиментима и стенама. Највише су заступљени тријаски кречњаци, мање пешчар и конгломерат пермтријаске старости.

== Клима ==

Ово подручје има претежно умерено [[Континентална клима|континенталну климуклимуу]]у са континенталним флувијалним режимом. Лета су умерено топла, зиме умерено хладне, а прелазна годишња доба блага. Највећа количина падавина излучи се крајем пролећа и почетком лета, а најсувљи месец је фебруар. Умерено континентална клима јавља се на планинама до 1000 метара н.в., а [[субалпска клима]] карактерише подручја изнад 1000 м. Овај предео изложен је утицају ваздушних струјања са запада, те је због тога богатији у погледу количине падавина у односу на остале делове Србије. Клима би била блажа, да подручје Западне Србије није одвојено системом Динарида од приморја. Међутим, маритимни утицаји се у одређеном степену осећају, захваљујући отворености речних долина. Средње вредности температуре ваздуха не показују велика колебања, осим Пештерске висоравни, која има специфичну климу. Овај крај с правом називају Балканским Сибиром, јер се овде температура током зимских месеци спушта и до -39˚С. Од ветрова присутни су североисточни, који дувају од октобра до маја, јужни и југоисточни, северозападни и источни.

== Биљни и животињски свет ==

Од животињског света су присутни вук, лисица, медвед, дивља мачка, дивља свиња, срна, слепо куче, ласица, орао, соко, јеребице, фазани, птица певачица којих има највише, водоземци, гмизавци и разне врсте риба. Од посебног значаја је [[Белоглави суп]] који је највећа птица у Србији и угрожена је врста која је пре две деценије скоро изумрла, а њена колонија у резервату [[Увац |Увца ]] је једна од највећих у Европи.

== Воде ==

Значајније реке овог краја су: [[Лим (река)|Лим ]] , [[Увац (река)|Увац]], [[Голијска Моравица]],[[Мали Рзав]], [[Велики Рзав]], [[Студеница (река)|Студеница ]] , [[Рашка (река)|Рашка ]] , [[Ђетиња]]. Ове реке својим дубоким долинама рашчлањују висоравни и праве клисуре и прелепе кањоне. Кањон Увца се сматра најлепшим, познат по својим меандрима који изгледају као лавиринт, чији је угао и до 270 степени. Он има посебну вредност, представља резерват природе и заштићено је природно добро I категорије. Преградом Лима и Увца створена су дубока и пространа вештачка језера: [[Потпећко језеро|Потпећко на Лиму]], [[Радоињско језеро|Радоињско]], [[Златарско језеро|Златарско]] и [[Сјеничко језеро|Сјеничко ]] на Увцу и [[Газиводе (језеро)|Газиводе ]] на Ибру. На Ђетињи је изграђена прва ХЕ у Србији и једна од првих у свету. На Лиму се налазе [[ХЕ Потпећ]] и [[ХЕ Бистрица|Бистрица]], а на Увцу [[ХЕ Кокин брод| Кокин бродброди]]и [[ХЕ Увац|Увац]]. Овај крај је чувен и по пијаћим водама од којих су неке најздравије и најхладније у Србији. Бање са термоминералним изворима су: [[Новопазарска Бања|Новопазарска]], [[Прибојска бања|Прибојска]], [[Богутовац (Богутовачка Бања)|Богутовачка]] и [[Прилички кисељак]].

== Друштвено- географске одлике ==

Старовлашко-рашка висија је насељена од давнина и пружала је повољне услове за занатство, трговину, сточарство и земљорадњу. У прошлости је ово била успутна станица миграната из[[Црна Гора|Црне Горе]] и [[Херцеговина|Херцеговине]] у правцу плоднијих крајева Србије. У време [[Турско царство|Турске владавине]] знатан део [[Православна српска црква|православних Срба]], који су овде живели, примио је [[Ислам|ислам]], али задржао свој језик. Српске земље под турском влашћу биле су административно подељене на [[Санџак (административна јединица)|санџаке]]. Како је време пролазило, тако је[[Нови Пазар]] постао главно средиште муслимана у том делу наше земље, по коме је касније настао појам [[Новопазарски санџак]] који је до 1912. године био у саставу [[Босански пашалук|Босанског пашалука]]. Тај појам се одржао и до данас. После[[Други светски рат у Југославији|Другог Светског рата]] санџачки муслимани су се према [[Попис становништва 1948. у ФНРЈ|попису из 1948.]] године изјашњавали као Срби муслимани, да би се [[1971]]. године декларисали као Муслимани у виду националне припадности, да би на крају већина Муслимана, после рата у Југославији деведесетих година XX века декларисали као [[Бошњаци]]. Међу становништвом највише је старијих генерација. Млади се масовно исељавају. Највише је пољопривредног становништва. Образовни ниво и запосленост становништва не задовољавају. То је један од разлога сталног исељавања.

== Културно-историјске знаменитости ==

[[Стари Влах]] се први пут помиње у шездесетим годинама [[XII век|XII векa]]а, тачније [[1169]]. године у [[Повеља Стефана Немање манастиру Студеница|повељи Стефана Немање манастиру Студеница]]. Тада Стефан Немања оснива [[Рашка (држава)|државу Рашку]] која је обухватила Рашку област и јужне делове Старог Влаха Прибој и Пријепоље тзв. Златарски Стари Влах. Северни делови Старог Влаха, Златиборски и Моравички Стари Влах налазили су се у поседу [[Страцимир Завидовић|жупана Страцимира]], а Немањиној држави су припојени тек [[1180]]. године. Тада се први пут помиње Стари Влах као једна од административних делова Рашке.

У долини Ибра је [[Црква Светих апостола Петра и Павла]], подигнута на месту ранохришћанског храма из [[VI век|VI века]]а. Истичу се још и [[Ђурђеви Ступови]], [[Градац (манастир) |Градац ]] и [[Милешева (манастир)|Милешева ]] с фреском [[Бели анђео]] која је на туристичком плакату Србије обишла цео свет.

== Привреда ==

== Извори ==

* Стефановић, В., Ђекић, Т., Шаћировић, С., Менаџмент природних ресурса у пограничним општинама Источне и Југоисточне Србије, ПМФ – Ниш, 2013.г., стрpp. 9