Википедија

Зика вирус — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 10:
| species = ''Zika virus''
}}
'''Зика вирус''' (ЗИКВ) је арбовирус из породице Флавивиридае, рода Флавивирус и групе Спондвени, који је одговоран за појаву Зика грознице код људи. Ово је уједно и једини арбовирус који се највероватније преноси сексуалним путем,<ref name=autogenerate880>Brian D. Foy, Kevin C. Kobylinski, Joy L. Chilson Foy, Bradley J. Blitvich, Amelia Travassos da Rosa, Andrew D. Haddow, Robert S. Lanciotti et Robert B. Tesh, ''Probable non-vector-borne transmission of Zika virus, Colorado, USA'', Emerg Infect Dis., vol. 17, no 5,‎ 2011, pп. 880-882.</ref> док још није познато да ли се може пренети са једне на другу особу попут грипа.<ref>G. W. Dick et al.: Zika virus. I. ''Isolations and serological specificity''. In: Trans R Soc Trop Med Hyg. Band 46, Nr. 5, 1952, S. 509–520. PMID:12995440</ref> Постоје две врсте ЗИКВ: Афричка и Азијска подврста која се недавно појавила У [[Пацифик]]у и на [[Амерички континент|Америчком континенту]].
 
Вирус је први пут идентификован 1947. године код носиоца вируса, мајмуна из шуме Зика, по којој је вирус добио име. Након тога ЗИКВ је откривен код комараца ''(Aedes africanus)'' у истој шуми 1948. године и на крају код људи 1952. године. Вирус се у наредним деценијама 20. века широко распростанио у тропске регионе Азије и Африке.<ref>Hochspringen D.I.H. Simpson: ''Zika virus infection in man.'' In: Transactions of the Royal Society of Tropical Medicine & Hygiene. Band 58, Nr. 4, 1964, S. 335–338, doi:10.1016/0035-9203(64)90201-9. PMID 14175744</ref>
 
У 21. веку Зика вирус је одговоран за велику епидемију Зика грознице на острву [[Јап]] у [[Микронезија|Микронезији]], где је вирусом било инфицирано скоро три четвртине становништва овог острва. Сматра се да се након ове епизоoтије, ЗИКВ у виду епидемија различитог интензитета све више ширио и тако освајао нова подручја. Тренутно хара Јужном и Латинском Америком и на неколико карипских острва (2016 године).<ref>{{cite web | last=McKenna | first=Maryn | title=''Zika Virus: A New Threat and a New Kind of Pandemic'' | work=Germination | url=http://phenomena.nationalgeographic.com/2016/01/13/zika-2 | date=13 January 2016 | accessdate=2.2.2016.}}</ref> [[Светска здравствена организација]] сматра да је разлог брзог ширења вируса тај што је болест доспела на нова подручја, у којима становништво није стекло имунитет.<ref>Hayes EB. ''Zika virus outside Africa''. Emerg Infect Dis. 2009 Sep;15(9):1347-50.</ref>
 
Преноси га ујед зараженог комарца ''Aedes aegypti'', који је одговоран и за ширење [[Žuta groznica|жуте]] и [[Денга грозница|денга грознице]]. Клиничка слика Зика грознице слична је арбовирусној грозници. Код одраслих особа манифестује се грозницом, осипом по кожи, главобољом, боловима у мишићима. Мада у 70-80 % случајева Зика грозница може проћи и без симптома, она, према до сада израженим сумњама, код беба може довести до микроцефалија, услед које обим главе новорођенчета износи мање од 32 cm, што омета даљи развој детета.<ref>Faye O, Freire CC, Iamarino A, Faye O, de Oliveira JV, Diallo M, et al. ''Molecular Evolution of Zika Virus during Its Emergence in the 20(th) Century''. PLoS Negl Trop Dis. 2014;8(1):e2636.</ref>
Ред 20:
Тренутно не постоји профилакса, терапија и вакцина која би поуздано штитила од инфекције Зика вирусом. Једине мере превенције су уништавање комараца, личне заштите од убода комараца, изолација облелих и перманентна контрола трудница у зараженим подручјима.
 
== Историјат ==
Вирус је први пут откривен у априлу 1947. године код [[Макакији|макаки]] мајмуна који су коришћени у истраживањима [[Žuta groznica|жуте грознице]] у Зика шуми, на обалама [[Језеро Викторија|језера Викторија]], на полуострву [[Ентебе]] у [[Уганда|Уганди]]. Вирус је поново изолован у истој шуми следеће 1948. године код афричких комараца ({{јез-лат|Aedes africanus}}). Ентебе је место где се данас налази Институт за вирусолошка истраживања у Уганди (UVRI), па између осталог и Зика вируса.<ref name=autogenerated2009/>
{{double image|center|Entebbe Aerial view.jpg|400|Portrait of a father.jpg|360|Полуострво [[Ентебе]] у Уганди на коме је први пут откривен Зика вирус 1947. године код [[Макакији|макаки]] мајмуна који су коришћени у истраживањима}}
Да су вектори преноса Зика вируса комарци из рода ''Aedes'', доказано је експериментално, у лабораторијским условима, 1956. године.<ref name=autogenerated2009>-{Edward B. Hayes, ''Zika virus outside Africa'', Emerg Infect Dis., vol. 15, no 9,‎ (2009). ppстр. 1347-1350.}-</ref>
 
Први случајеви Зика грознице изазвани овим вирусом описани су 1964. године, потом четири године касније, 1968. године,<ref>-{Haddow AJ, Williams MC, Woodall JP, Simpson DIH, Goma LK. ''Twelve isolations of Zika virus from Aedes (Stegomyia) africanus (Theobald) taken in and above a Ugandan fores''t. Bull World Health Organ. 1964;31:57–69.}-</ref> затим 1971. и 1975. године, када је Зика вирус изолован код оболелих људи у [[Нигерија|Нигерији]].
Ред 29:
Између 1951. и 1981. године, вирус је изолован код болесника оболелих од Зика грознице, помоћу серолошких анализа, у многим афричким земљама (Уганда, Танзанија, Египат, Централна Афричка Република, Сијера Леоне, Габон и Сенегал) и [[Азија|Азије]] (Индија, Малезија, Филипини, Тајланд, Вијетнам и Индонезија).<ref name=autogenerated1/>
 
Геном вируса секвенциран је први пут 2006. године.<ref name=autogenerated1>-{G. Kuno et G.-J. J. Chang, ''Full-length sequencing and genomic characterization of Bagaza, Kedougou, and Zika viruses'', Arch Virol., vol. 152, no 4,‎ (2007). ppстр. 687-696}-</ref>
 
Агенције које од 2014. године истражују Зика грозницу проналазе све већи број доказа о вези између Зика вируса аутоимуних поремећаја и микроцефалије. Међутим, потребно је још много истраживања пре него што се докаже веза између микроцефалије код беба и Зика вируса. Други потенцијални узроци су такође у фази истраживања.
Ред 38:
Зика вирус је РНК вирус и један у ланцу позитивног поларитета 10 из 794 нуклеотида који је кодиран полипротеинским прекурсорима од 3.419 аминокиселина.<ref name=autogenerated4/> Он поседује као и други чланови рода флавивирус исте структурне карактеристикама и исти циклус репликације. То је исто и са његовом генетском организацијом, осим у некодирајућем региу 3'-терминала, где су неке секвенце уметнуте између различитих чланове рода и имају оригинални изглед.<ref name=autogenerated4>G. Kuno et G.-J. J. Chang, ''Full-length sequencing and genomic characterization of Bagaza, Kedougou, and Zika viruses'', Arch Virol., vol. 152, no 4,‎ (2007), pp. 687-696. (DOI 10.1007/s00705-006-0903-z)</ref>
 
Овај облик у три региона (у источној Африци, Западној Африци и Азији),<ref>Robert S. Lanciotti, Olga L. Kosoy, Janeen J. Laven, Jason O. Velez, Amy J. Lambert, Alison J. Johnson, Stephanie M. Stanfield et Mark R. Duffy, ''Genetic and serologic properties of Zika virus associated with an epidemic, Yap State, Micronesia, 2007'', Emerg Infect Dis., vol. 14, no 8,‎ (2008), pp. 1232-1239.</ref> филогенетски је веома близу Спондвени вирусу ''(Virus Spondweni)'', са којим је чини форму [[клон]]а,<ref>Dupuis, ''Claude. Willi Hennig's impact on taxonomic thought.'' // Annual Review of Ecology and Systematics 15. 1984. рр. 1–24</ref> у оквиру рода флавивируса.<ref>Heiman F. L. Wertheim, Peter Horby et John P. Woodall, ''Atlas of Human Infectious Diseases'', Includes Desktop Edition, John Wiley & Sons,‎ 2012 (ISBN 9781405184403978-1-4051-8440-3, lire en ligne [archive]), pp. 273.</ref> Остали чланови рода су ближи вирусима Илеус (''Virus Ilheus''),Роцио Роцио (''Virus Rocio'') и енцефалитис Ст. Луис.
 
Коинфекцијаса овог вируса са другим вирусима је могућа (нпр Чикунгуња+Денга+ Зика),<ref>Villamil-Gómez, W. E., González-Camargo, O., Rodriguez-Ayubi, J., Zapata-Serpa, D., & Rodriguez-Morales, A. J. (2016). ''Dengue, chikungunya and Zika co-infection in a patient from Colombia''. Journal of Infection and Public Health.</ref> са потенцијално другачијом клиничком сликом.
Ред 46:
О етиопатогенези Зика вируса се мало зна јер се мало проучавало. Код људи, после инкубације од 3 до 12 дана, виремија се углавном јавља између другог и петог дана.<ref>Heiman F. L. Wertheim, Peter Horby et John P. Woodall, ''Atlas of Human Infectious Diseases'', Includes Desktop Edition, John Wiley & Sons,‎ 2012.</ref>
 
У студије на лабораторијским мишевима вурус показује тропизам према мозгу,<ref name=autogenerated38/> и изазива оштећење централног нервног система, углавном посредством дегенерације нервних ћелија и глије 38. у региону хипокампуса, са општим омекшавањем мозга и евентуалном поренцефалијом.<ref>M. P. Weinbren et M. C. Williams, ''Zika virus: further isolations in the Zika area, and some studies on the strains isolated'', Trans R Soc Trop Med Hyg., vol. 52, no 3,‎ 1958, pp. 263-268.</ref>
 
Код мишева вирус такође изазива миозитис скелетних мишића и миокардитис, понекад повезан са плућним едемом 39. Инфициране ћелије се штите конвенционалним процесом аутофагије како би се одбране од вируса,<ref>M. Dreux, F.V. Chisari (2010) ''Viruses and the autophagy machinery''; Cell Cycle, 9, pp. 1295–1307.</ref> али се биолошки процес који покреће вирус, непрстано понавља и тако инфицира и друге ћелије.<ref name=autogenerated38>Jason A. Tetro (2016) ''Zika and microcephaly : Causation, correlation, or coincidence ?'' ; Microbes and Infection, Lettre mis en ligne le 14 Janvier 2016; doi:10.1016/j.micinf.2015.12.010</ref>
Ред 60:
 
=== Трансмисија ЗИКВ на глобалном нивоу ===
Према подацима Америчких здравствених званичника, '''на дан 19. јануар 2016. године''', Зика вирус је, идентификован у 28 земаља, које се уједно сматрају као ризичне. То су: [[Барбадос]], [[Боливија]], [[Бразил]], [[Cape Verde|Цапе Верде]], [[Колумбија]], [[Еквадор]], [[Ел Салвадор]], [[Фиџи]], [[Француска Гијана]], [[Гвадалупе]], [[Гватемала]], [[Гвајана]], [[Гваделуп]], [[Хондурас]], [[Хаити]], [[Мартиник]], [[Мартињевес]], [[Мексико]], [[Нова Каледонија]], [[Панама]], [[Парагвај]], [[Порторико]], [[Самоа]], [[Сент Мартин]], [[Суринам]], [[Соломонска Острва]], [[Тајланд]] и [[Венецуела]]. Наведени подаци биће ажурирани када нека нова земља потврди трансмисију, или када нека од наведених земља девет месеци не пријави ни један нови случај локалне трансмисије.<ref name=autogenerated2016/>
 
[[Датотека:Zika virus infections worldwide.svg|мини|630x630px|центар|<center><big>'''Дистрибуција Зика вируса на глобалном нивоу у јануару 2016. године.'''</big><ref>{{Cite web|title = ''Geographic Distribution – Zika virus – CDC''|url = http://www.cdc.gov/zika/geo/index.html|website = www.cdc.gov|access-date = 2. 2. 2016}}</ref></center>
Ред 81:
СЗО предвиђа да ће Зика вируси у другој деценији 21. века наставити да се шири и да ће вероватно настанити све земље и територије у региону које нанстањују Аедес комарци.
 
До 1. фебаруар 2016. појава Зика вируса пријављена је у 23 земље у Америци, са очекивањем, ''да у наредном периоду оболи три до четири милиона нових случајева на Америчком континенту'', према изјави Маркоса Еспинала, директор одељења за заразне болести и анализу здравља СЗО за ову бласт. Када је Аргентина крајем јануара 2016. пријавила свој први случај, у Бразилу (са највечим бројем случајева) број оболелих достигао 1,5 милиона случајева.
 
Иако још није званично доказана веза између Зика вируса и инфекције са урођениим неуролошким синдромом, у виду микроцефалија, до овог датума пријављено је 4.180 сумњивих случајева само у Бразилу, што је значајно повећање у односу на 147 случаја у 2014. години.
 
Почетком фебруара 2016. први пут су здравствени званичници Националног Института за здравље у Колумбији, директно приписали смртне последице вирусу Зика, код три случаја у Колумбији. Као непосредни узрок смрти наводи се редак неуролошки синдром изазван вирусом. Колумбија је, поред Бразила најтеже погођена Зика вирусом.
=== Трансмисија вируса у Европи ===
У Европи, Зика вирус је у јануару 2016. године идентификован у Великој Британији, Италији, Холандији, Португалу, Швајцарској (код 4 путника који су се вратила из Латинске Америке)<ref name="RTS_Info_20160122">{{Article|titre=''Quatre cas d'infection au virus Zika dénombrés en Suisse''|date=22 janvier 2016|périodique=[[RTS Info]]|url texte=http://www.rts.ch/info/suisse/7436246-quatre-cas-d-infection-au-virus-zika-denombres-en-suisse.html}}</ref> и Данској. Ризик од даљег преноса Зика вируса на суседну Француску и друге европске земље у окружењу је могућ преко Аедес (Aedes albopictus) комараца (који живе у овим деловима Европе) заражених вирусом из крви виремичних пацијента у погођеним земљама. Међутим, засада та опасност не постоји, пошто су комарци у овом делу Европе у фази мировања, тако да трансмисију вирус треба (евентуално) очекивати од маја до новембра 2016. године.
 
=== Улога комараца у дистрибуцији Зика вируса ===
[[Комарац|Комарци]] су веома распрострањена врста инсеката, која се јавља у свим регионима света, осим [[Антарктик]]а. У свету је описано преко 3.500 врста [[комарац]]а.<ref>{{ен}}[http://www.mosquitoes.org/LifeCycle.html Biological notes on mosquitoes]</ref><ref>{{ен}}[http://www.enst.umd.edu/News/Mosquitoes/index.cfm Taking a bite out of mosquito research, Author Paul Leisnham, University of Maryland]</ref> Неки комарци који убадају људе рутински делују као вектори за пренос неколико заразних болести (у које спада и Зика грозница) које утичу на здравље милиона људи годишње.<ref>{{cite news |first=Afshin |last=Molavi|authorlink= |coauthors= |title=''Africa's Malaria Death Toll Still "Outrageously High"'' |url=http://news.nationalgeographic.com/news/2003/06/0612_030612_malaria.html |work= |publisher=National Geographic |date = 12. 6. 2003. |accessdate = 27. 7. 2007.}}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.mosquito.org/mosquito-borne-diseases |title=''Mosquito-borne diseases'' |publisher=American Mosquito Control Association |accessdate = 14. 10. 2008.}}</ref> Други комарци (који рутински могу убости и људе), су примарно вектори за болести животиња, и могу бити узрочници катастрофалних [[зооноза]] и других болести, када је њихово станиште поремећено, нпр након изненадних крчења [[шума]].<ref>World Health Organisation. ''Flooding and communicable diseases fact sheet.'' [http://www.who.int/hac/techguidance/ems/flood_cds/en/]</ref><ref>{{ен}} Wilcox, B.A. & Ellis, B. ; ''Forests and emerging infectious diseases of humans.'' Unasylva, Vol. 57 2006/2 Pub:Food and Agriculture Organization of the United Nations {{ISSN |0041-6436}} available at: [http://www.fao.org/docrep/009/a0789e/a0789e03.htm]</ref>
 
У топлим и влажним тропским регионима комарци су активни током целе године, док су у умереним регионима они у хибернацији преко зиме. На [[Арктик]]у комарци могу бити активни само неколико недеља. Током времена интензивне активности, комарци су присутни у великом броју и може да прикаупе и до 300 ml крви дневно од сваке животиње или човека.<ref>{{cite web |url=http://www.nature.com/news/2010/100721/full/466432a.html |title=''Ecology: A world without mosquitoes'' |publisher=Nature |doi=10.1038/466432a |last=Fang|first=Janet|date = 21. 7. 2010.}}</ref>
Ред 102:
Већина инфекција Зика вирусом код људи и животиња, узрокована је преносом вируса путем заражених [[комарац]]а, па се они сматрају главним преносиоцима болести. Ови комарци живе у близини људи који стварају идеалне услове за њихову репродукцију - устајала вода у канализацији, ровови за наводњавање, вода у подметачима испод саксија са цвећем, вода у одбаченим гумама, олуцима, барама на окућници и појилицама за животиње и птице, у рибњацима који се не проветравају, фонтанама итд.
 
Пренос вируса преко јаја заражених комараца на нову генерацију ларви (трансоваријално пренос) познат је код врста ''[[Aedes aegypti]]'' и ''[[Aedes albopictus]]''. Такође су откривене и многе друге врсте комараца као вектори Зика вируса. У Африци, главни вектор је ''[[Aedes furcifer]]'',<ref name=autogenerated26>Gilda Grard, Grégory Moureau, Rémi Charrel, Edward C. Holmes, Ernest A. Gould et Xavier de Lamballerie, ''Genomics and evolution of Aedes-borne flaviviruses'', J Gen Virol., vol. 91, no 1,‎ (2010), pp. 87-94.</ref> или ''[[Aedes africanus]]''.<ref>Peter I. Whelan et Julie Hall, ''Zika virus disease'', Northern Territory Disease Control Bulletin, vol. 15, no 1,‎ 2008, pp. 19-20.</ref> Вирус је такође пронађен и код других комараца из рода ''[[Aedes]]'', ''[[Anopheles]]'', ''[[Mansonia]]'', ''[[Eretmapodites]]''.<ref name=autogenerated26/> Међу наведеним, ''[[Aedes aegypti]]'', је главни вектор бројних арбовируса, и одговоран је за 9 преноса вируса у многим афричким шумама. Током епидемије Зика грознице на острву [[Јап]] у 2007. години, ''[[Aedes hensilli]]'' идентификован је као главни вецтор вируса.<ref>Edward B. Hayes, ''Zika virus outside Africa'', Emerg Infect Dis., vol. 15, no 9,‎ (2009), pp. 1347-1350.</ref>
 
Осим наведеног, у експерименталним студијама утврђена је велика улога тиграстог комараца ''[[Aedes albopictus]]'', који обилато дистрибуира вирусе широм света, па је тако у стању да преноси и Зика вирус.<ref>Pei-Sze Jeslyn Wong, Mei-zhi Irene Li, Chee-Seng Chong, Lee-Ching Ng et Cheong-Huat Tan, ''Aedes (Stegomyia) albopictus (Skuse): A Potential Vector of Zika Virus in Singapore'', PLoS Negl Trop Dis, vol. 7, no 8,‎ (2013), e2348</ref><ref>Karabatsos N, editor. ''International catalogue of arboviruses, including certain other viruses of vertebrates.'' 3rd ed., and Supplements 1986-98. San Antonio: American Society of Tropical Medicine and Hygiene; 1985.</ref><ref>Hurlbut HS. ''West Nile virus infection in arthropods.'' Am J Trop Med Hyg 1956;5:76-85.</ref> Инфекција комараца Зика вирусом је првенствено изражена у влажним подручјима - где се комарци током целе године размножавају.
Ред 122:
{{главни|Микроцефалија}}
[[Датотека:Microcephaly-comparison-500px.jpg|300px|мини|Новорођенче са знацима микроцефалије]]
До јануара 2016. године спроведана истраживања потврдила су присуство Зика вирусног генома (техником ланчане реакција полимеразе (RT-PCR), у реалном времену), у [[амнионска течност |амнионској течности]] трудница, чији фетуси су имали манифестну микроцефалију, која је утврђена након спроведеног пренаталног ултрасонографског снимања.<ref>Brasil. Ministério de Salud. ''Microcefalia: Ministério da Saúde divulga boletim epidemiológico''. Brasilia: Ministério da Saúde, 2015.</ref>
 
У Бразилу, у новембру 2015. године, установљено је присуство Зика вирусног генома у узорцима ткива и крви узоркованих од мртворођеног новорођенчета са микроцефалијом.<ref>Pan American Health. ''Neurological syndrome, congenital malformations, and Zika virus infection: implications for public health in the Americas.'' Epidemiological alert December 2015. [http://www.paho.org/hq/index.php?option=com_content&view=category&layout=blog&id=1218&Itemid=2291 Internet]</ref> Ови налази потврђени су почетком јануара 2016. и имунохистохемијским анализама од стране ЦДЦ, у Бразилу.<ref>Brasil. Ministério da Saúde. ''Novos casos suspeitos de microcefalia são divulgados pelo Ministério da Saúde'', [http://portalsaude.saude.gov.br/index.php/cidadao/principal/agencia-saude/21677-novos-casos-suspeitos-de-microcefalia-sao-divulgados-pelo-ministerio-da-saude Internet]. Brasília: Ministério da Saúde, 2016.</ref>
 
Недавна студија ''Fiocruz-Paraná'', у којој је коришћена хистохемијска анализа, потврдила је присуство Зика вируса у плаценти оболеле труднице.<ref>ASCOM Fiocruz-Paraná. ''Pesquisa da Fiocruz Paraná confirma transmissão intra-uterina do zika vírus.'' [http://portal.fiocruz.br/pt-br/content/pesquisa-da-fiocruz-parana-confirma-transmissao-intra-uterina-do-zika-virus Internet]. Paraná; 2016. </ref>
Ред 143:
{{главни|Зика грозница}}
;Инкубација и трајање болести
Период инкубације (време од изложености вирусу до појаве симптома) Зика вирусом изазване болести није јасан, али је вероватно да износи неколико дана. Према досада објављеним подацима 80 % оних који су носиоци вируса не показују симптоме Зика грознице. Симптоми Зика грознице, који су обично благи трају 2-7 дана, а болести се у највећем броју случајева повлачи у року од недељу дана.
[[Датотека:Sintomas da Febre Zika.srp.срп.png|300px|безоквира|десно]]
Према досада објављеним подацима 80 % оних који су носиоци вируса не показују симптоме Зика грознице.
 
;Знаци и симптоми
Код манифестних облика клиничку слику карактеришу симптоми који су слични осталим арбовирусним инфекцијама (као што је денга), и укључују; грозницу, малаксалост, главобољу, коњуктивитис, пролазни артритис/артралгију (углавном у мањим зглобовима шака и стопала) и макуло-папуларну оспу, која најчешће прво почиње на лицу, а затим се шири по целом телу.
 
'''Основни симптоми у Зика грозници'''
{| class="wikitable"
|-
| Температура 37,2&nbsp;°C до 38&nbsp;°C || Болови у мишићима и/или зглобовима
|-
| Свраб и макуло-папуларни осип || Општа слабост
Ред 170:
Од петог дана након појаве симптома грознице, серолошким испитивањима могу се открити Зика-специфична IgM и IgG антитела и даље потврдити дијагноза тестом неутрализације, сероконверзије или четвороструким повећањем титра Зика специфичних антитела у узорцима серума.<br />
<center>
'''Први комерцијални комплети одобрени у Бразилу за дијагнозу Зика вируса.<ref>[http://portal.anvisa.gov.br/wps/content/anvisa+portal/anvisa/sala+de+imprensa/menu+-+noticias+anos/201616/anvisa+registra+kits+que+ampliam+acesso+ao+diagnostico+de+zika%2C+dengue+e+chikungunya ''Anvisa registra kits que ampliam acesso ao diagnóstico de Zika, Dengue e Chikungunya''] February 4, 2016.</ref>'''
{| class="wikitable"
|-
Ред 190:
 
== Диференцијална дијагноза ==
У диференцијалној дијагнози треба имати у виду и друга инфективне клиничке болести, као и могућност удружене инфекције ЗИКВ са другим болестима које преносе комарци, као што су денга грозница, грозница Западног Нила, чикунгуња и маларија.<ref name=autogenerate880/>
 
== Терапија ==
Ред 204:
* Личне мере заштите од уједа комараца
* Изолација болесника
=== Колективне мере заштите ===
Колективне мере за заштиту животне средине од најезде комараца, су на првом месту у превенцији даљег ширења ЗИКВ, јер имају за циљ смањење густине вектора (преносилаца) болести. Наиме само контрола популација комарац је једина успешна мера којом се може успешно прекинути даљи пренос вируса из породице денга, Зика и Чикунгуња.
 
Ред 283:
Здравствени радници који пружају негу оболелима од Зика грознице, такође се морају заштитити од уједа комараца применом репелената ношењем одеће са дугим рукавима и дугим панталонама.
 
== Препоруке [[Светска здравствена организација|СЗО]] за контролу Зика вируса ==
[[Датотека:Mutirão de combate ao mosquito Aedes Aegypti na Base Aérea de Brasília (24066912493).jpg|250px|мини|Припадници бразилске војске, поступајући по препорукама СЗО, помажу у уништавању станишта комараца на стамбеним објектима]]
СЗО препоручује земљама чланицама да контролишу кретање Зика грознице кроз:<ref>WHO Response У: [http://www.who.int/mediacentre/factsheets/zika/en/ ''Zika virus, Fact sheet''], Updated January 2016.</ref>
Ред 317:
* [http://www.expasy.org/viralzone/all_by_species/43.html Viralzone: Flaviviridae]
* [http://www.viprbrc.org/brc/home.do?decorator=flavi Virus Pathogen Database and Analysis Resource (ViPR): Flaviviridae]
 
 
 
[[Категорија:Вирусне болести]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Зика_вирус”