Општина Баточина — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
Ред 197:
 
{{Главни чланак|Битка код Баточине (1689)}}
После неуспеле [[Опсада Беча (1683)|Опсаде Беча 1683.]] године [[Турци]] су изгубили поседе у [[Краљевина Угарска|Угарској]] и [[Србија|Србији]]. У [[Велики турски рат|Великом турском рату]] [[Гроф]] [[Лудвиг Вилхелм Баденски|Лудвиг Баденски]] је у [[Битка код Баточине (1689)|бици код Баточине]] која се одиграла 29 и 30. августа 1689. године савладао војску [[Турска|турског]] [[сераскер]]а Реџеп-паше. Баточина је била на главном правцу турског повлачења и аустријског наступања 1689. године. Прешавши са десне на леву обалу [[Велика Морава|Мораве]] код [[Грабовац (Свилајнац)|Грабовца]], аустријска војска је разбила мање одреде турске војске испод [[Марковац (Велика Плана)|Марковца]] и преко Лапова наступила према Баточини. Збуњени, Турци су напустили Баточину, оставивши много војног материјала. Овладавши овом значајном раскрсницом путева, Аустријанци су се ту лепо одморили, упутили разглас Србима да је дошао час ослобођења и кренулу даље на југ.<ref>Јеремија Д. Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац (1976). стр. 24.</ref> Након [[Пожаревачки мир|Пожаревачког мира]] ови крајеви потпадају под власт [[Аустрија|Аустрије]].<ref>Живојин Андрејић, Баточина са околином, Баточина (1988). стр. 62-63.</ref>
 
[[Велике сеобе Срба|Сеоба Срба 1690.]] године оставила је пуста села у атару данашње баточинске општине. Турски попис 1739/41. године нам доноси податке да је била жива само Баточина са 80 турских и 11 српских кућа. Такође је наглашено да Баточинци обрађују пусте њиве у [[Горња Баточина|Турчину]] и [[Бадњевац (Баточина)|Бадњевцу]]. Сва остала села: Бадњевац, Градац, Грнчарица, Кијево, Милатовац, Турчин и Црни Као су била пуста. У списку се налазе и два манастира посвећена [[Свети Никола|Светом Николи]]. Један се налази у селу Грнчарица (данашњи Прњавор), а други у селу Турчину (данашња Горња Баточина). То су манастири Грнчарица и манастир Сурчинак, од кога су сад у Горњој Баточини једва видљиви трагови.<ref>Јеремија Д. Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац (1976). стр. 24-25.</ref>