Тектоника плоча — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 59:
Природа конвергентних граница зависи од типа литосфере плоча које се сударају. На месту где се густа океанска плоча судара с мање густом континенталном плочом, океанска плоча се по правилу подвлачи због већег узгона континенталне литосфере, обликујући зону [[субдукција|субдукције]]. На површини, топографски приметан обично океански јарак на океанској страни и планински ланац на континенталној страни. Пример зоне субдукције океан-континент је подручје дуж западне обале [[Јужна Америка|Јужне Америке]] где се океанска плоча субдукје под континенталну Јужноамеричку плочу.
 
Док је процес непосредно повезан са стварањем растопа изнад тонуће плоче, због чега долази до површинског [[вулкан]]изма, још увек предмет расправа у [[геологија|геолошкој заједници]], општеприхваћени консензус истраживања која су у току указује на то да главни допринос дају ''волатили''. Како плоча која се субдукује тоне, њена температура расте због чега отпушта волатиле (од којих је најважнија [[вода]]) заробљене у порозној океанској кори. Вода се издиже у омотач належуће плоче, смањује температуру растопа околних стена па производи растоп (магму) с великим количинама отопљеног гаса. Овај се растоп уздиже до површине и извор је неких од најексплозивнијих [[вулкан]]а на Земљи због велике запремине екстремно стиснутих [[гас]]ова (нпр. [[Етна]], [[Везув]]). На овај се начин обликују дуги вулкански ланци у унутрашњости континенталног шелфа и паралелно њему. Континентална кичма [[Јужна Америка|Јужне Америке]] обилује овим типом вулканског издизања планина због субдукције Назца плоче. У Северној Америци је планински ланац [[Каскадске планине|Каскадних планина]], који се протеже јужно од [[Сијера Невада (САД)|Сијера Неваде]] у [[Калифорнија|Калифорнији]], такође овог типа. Такви вулкани окарактерисани су променљивим периодима мировања и епизодним ерупцијама које започињу испуштањем експлозивних гасова са финим честицама стакластог вулканског пепела и сунђерастог материјала. Целом ивицом [[Тихи океан|Пацифичког океана]] протежу се вулкани па је познат под називом [[Ватрени појас Пацифика|Пацифички ватрени прстен]].
 
На местима где се две континенталне плоче сударају, плоче се или испупчују и збијају, или се једна плоча поткопава испод или (у неким случајевима) прелази преко друге. Свако од тих деловања ствара простране планинске ланце. Најдраматичнији резултат тих процеса се може видети на месту где се северна ивица Индијске плоче подвлачи под део Евроазијску плочу издижући је и стварајући [[Хималаји|Хималаје]] и [[Тибетски платоТибет]]. Ово је такође узрок деформације Азијског континента према западу и према истоку на свакој страни колизије.
 
Када се две океанске плоче примичу једна према другој, обично стварају острвски лук како се једна плоча субдукује под другу. Лук је формиран вулканима који еруптирају кроз належећу плочу како се испод ње растапа тонућа плоча. Лучни облик се појављује због сферичне површине Земље (када ножем зарежемо кору поморанџе, може се уочити лук који је направљен равном ивицом ножа). Дубока подморска јаруга смештена је испред таквог лука на месту где гушћа плоча тоне. Одличан пример за овај тип конвергенције плоча би били [[Јапан]] и [[Алеути]] на [[Аљаска|Аљасци]].