Неродимље — разлика између измена

24 бајта уклоњена ,  пре 5 година
м
Разне исправке
м (Разне исправке)
м (Разне исправке)
}}
[[Датотека:Crkva Sv Arhandjela, Nerodimlje.jpg|мини|Црква Св. Арханђела]]
'''Неродимље''' (понекад и ''Породимље'') је био комплекс неутврђеног [[дворац|двора]] [[списак српских владара|српских владара]] у првој половини [[14. век|XIV века]] који се налази 5 km [[запад]]но од [[Урошевац|Урошевца]] на простору села [[Горње Неродимље|Горњег]] и [[Доње Неродимље|Доњег Неродимља]] око реке [[Неродимка|Неродимке]]. У њему је [[29. октобар|29.10.]] [[1321]]. године преминуо [[краљ]] [[Стефан Урош II Милутин|Милутин]] (1282—1321), а његовог сина [[Стефан Урош III Дечански|Стефана]] ([[1322]]—[[1331]]1322—1331) је у њему изненада напао његов син и наследник [[Стефан Душан|Душан]] (краљ 1331—1346, цар 1346—1355), после чега се он повукао у [[Мали Петрич|Петрич]] у коме је заробљен, после чега је спроведен у [[Средњовековни град Звечан|Звечански Град]] у коме је и умро [[11. новембар|11.11.]]1331. године. На широком простору има више остатака, махом [[Сакрална архитектура|сакралне архитектуре]] из доба [[Немањићи|Немањића]], али је пре археолошких истраживања било немогуће прецизније утврдити прецизан положај самог двора. Крајем `80 година [[20. век|XX века]] су на ширем простору обављена истраживања у којима је откривен и стављен под заштиту локалитет некадашњег дворца за који је утврђено да потиче још из [[6. век|VI века]].
 
== Девастирање 1999. године ==
Каснија истраживања су потврдила Здравковићеву претпоставку и на простору око цркве посвећене светом Николи односно на простору гробља су откривени остаци [[Византијско царство|византијске]] [[Палата|палате]] или [[Летњиковац|летњиковца]] који је датиран у [[6. век|VI век]]. Грађевина је првобитно приписана самом Милутину и као таква је заштићена као'' дворац краља Милутина'', да би [[Археологија|археолошким]] истраживањима која су обављема [[1988]]. године утврђено да је много старија.
 
Њена унутрашњост је богато украшена [[фреска]]ма по зидовима, орнаменталним мотивима и [[Мозаик|мозаичким]] подовима. У њеном средишту се налази [[базен]] украшен мозаиком, као и степениште, док су на западном делу пода, мозаиком изведени ликови [[седам грчких мудраца]] уз које су исписане њихове мисли на [[Латински језик|латинском језику]]. Претпоставља се да је цела грађевина подигнута у доба цара [[Јустинијан I|Јустинијана -{I}-]] ([[527]]—[[565]]527—565) који је у овом делу [[Балканско полуострво|Балканског полуострва]] рођен и познат је по подизању читавих градова у близини (-{[[Царичин Град|Iustiniana Prima]]}- код данашњег [[Лебане|Лебана]] односно -{[[Iustiniana Secunda]]}- на простору [[Липљан]]а и [[Грачаница (Приштина)|Грачанице]]).
 
Истраживања су утврдила да су поједини делови грађевине додати у [[17. век|XVII веку]], а да је последњи слој употребе овог простора гробље из [[19. век|XIX века]], тако да није искључено да су палату користили и [[српска краљевина|српски краљеви]] у [[14. век|XIV веку]].
[[Црква Светих Арханђела у Неродимљу|Црква светих Архангела]] је датирана у [[14. век|XIV век]] и заправо представља средиште манастирског комплекса. Сама црква је обновљена [[1700]]. године и сачињавала ју је једнобродна грађевина са [[нартекс|припратом]] која је споља о[[малтер]]исана и о[[креч]]ена. У њеној унутрашњости се већим делом налазио [[живопис]] са почетка [[18. век|XVIII века]] који махом прекрива старији слој из [[14. век|XIV]] односно [[15. век|XV века]]. Испред цркве је био смештен велики [[црни бор]] чије сађење је народно предање приписивало самом цару [[Стефан Душан|Душану]]. Са доласком америчких снага КФОРа црква је демолирана, запаљена и минирана, док су остаци самог великог бора посечени и запаљени од стране албанских терориста<ref>{{cite web|url=http://www.rastko.org.rs/kosovo/crucified/churches/ch07.html |title=Crucified Kosovo: Destroyed and Desacrated Sanctuaries (7) |publisher=Rastko.org.rs |date= |accessdate = 15. 11. 2010.}}</ref>.
 
[[Црква Успења Пресвете Богородице у Неродимљу|Црква Успења Богородице]] је била смештена на оборнцима Нередичког брда у склопу манастира за који се претпоставља да је подугнут крајем XIV века. Народно предање га повезује са местом смрти [[Српско царство|српског цара]] [[Стефан Урош V|Уроша]] ([[1355]]—[[1371]]1355—1371) који је на том месту наводно умро, после чега је над његовим телом његова мајка [[Јелена (супруга цара Душана)|Јелена]] подигла цркву и манастир за његов гроб, због чега се често сам локалитет наводи и као ''манастир светог Уроша''. Манастир је запустео [[1584]]. године, а сама црква је срушена у првој половини [[19. век|XIX века]], о чему сведочи и [[Гиљфердинг]] који је [[1858]]. године видео само рушевине. Црква је поново обновљена, али су је после доласка америчких снага КФОРа албански терористи минирали и дигли у ваздух, тако да је она данас у потпуности сравњена са земљом<ref>{{cite web|url=http://www.rastko.org.rs/kosovo/crucified/churches/ch06.html |title=Crucified Kosovo: Destroyed and Desacrated Sanctuaries (6) |publisher=Rastko.org.rs |date= |accessdate = 15. 11. 2010.}}</ref>.
 
Сличну судбину су доживеле и цркве светог Стефана из XIV века која је обновљена [[1996]]. године и црква посвећена Богородици која је на старијим темељима подигнута [[1925]]. године. Обе су после доласка америчких снага КФОРа у овај регион опљачкали, демолирали, запалили и минирали албански терористи<ref>{{cite web|url=http://www.rastko.org.rs/kosovo/crucified/churches/ch09.html |title=Crucified Kosovo: Destroyed and Desacrated Sanctuaries (9) |publisher=Rastko.org.rs |date= |accessdate = 15. 11. 2010.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.rastko.org.rs/kosovo/crucified/churches/ch44.html |title=Crucified Kosovo: Destroyed and Desacrated Sanctuaries (44) |publisher=Rastko.org.rs |date= |accessdate = 15. 11. 2010.}}</ref>.
1.572.075

измена