Тврђава Рудник — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 1:
{{друго значење2|Рудник}}
'''Рудник''' је једно од [[тврђава|утврђења]] (уз [[Острвица (тврђава)|Острвицу]]) које се налазе на [[рудник (планина)|истоименој планини]] и смештено је 13 km [[север]]но од [[Горњи Милановац|Горњег Милановца]]. Био је средиште [[Рударство|рударске активности]] која се на овом простору спроводила још од [[Римско царство|Римског доба]], а на локалитету Прљуша пронађени су и остаци из неолита.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:464068-Rudnik-Kristali-quotsvedociquot-nase-preistorije Кристали сведоци наше преисторије („Вечерње новости“, 17. новембар 2013)]</ref> Његов значај није опао ни у [[историја Србије у средњем веку|средњовековној Србији]] у којој је био једно од рударских средишта око кога су током [[14. век|XIV века]] вођене борбе. Познат је и као место у коме је [[1457]]. године преминула жена [[Ђурађ Бранковић|Ђурђа Смедеревца]] ([[1427]]—[[1456]]1427—1456) [[Јерина Бранковић|Јерина]]. Данас више нема остатака некадашње [[квадрат]]не тврђаве.
 
== Прошлост утврде ==
Ред 6:
Рудник се помиње у изворима у вези са збивањима са краја [[13. век|XIII века]]. Тада на основу одредаба [[Дежевски споразум|Дежевског уговора]] који су [[1282]]. године закључили [[Стефан Драгутин|Драгутин]] (краљ Србије [[1276]]—[[1282]], краљ Срема 1282—1316) и [[Стефан Урош II Милутин|Милутина]] (1282—1321), он улази у састав Драгутинове Сремске краљевине. На почетку [[Грађански рат|грађанског рата]] између њих двојице, Милутин [[1302]]. године заузима Рудник и он остаје у његовом поседу све до [[1312]]. године када се окончавају непријатељства и Рудник бива враћен Драгутину. После његове смрти, Милутин је поново запосео Рудник, а Драгутиновог сина [[Стефан Владислав II|Владислава]] је заробио.
 
Утврђење је поново било предмет сукоба и њихових потомака [[Стефан Урош III Дечански|Стефана]] ([[1322]]—[[1331]]1322—1331) и Владислава који су због њега заратили крајем [[1323]]. године. Из тог сукоба је Милутинов син изашао као победник и преузео Рудник.
 
Тврђава се поново нашла у средишту борби међу [[великаш]]има током [[Распад Српског царства|распадања Српског царства]]. После [[Косовски бој (1369)|пораза на Косову]] који је [[велики жупан]] [[Никола Алтомановић]] ([[1366]]—[[1373]]1366—1373) претрпео [[1369]]. године од [[Мрњавчевићи|Мрњавчевића]], [[лазар Хребељановић|кнез Лазар]] ([[1371]]—[[1389]]1371—1389) му је одузео Рудник. Међутим Никола је већ [[1372]]. године повратио контролу над градом, да би он, после његовог коначног слома, [[1373]]. године трајно ушао у састав [[Моравска Србија|Лазареве државе]].
 
У њему је [[1457]]. године као [[монаштво|монахиња]] преминула [[Српска деспотовина|српска деспотица]] [[Јерина Бранковић]], а две године касније су га заузеле [[Османлије]] током [[пад Српске деспотовине|коначног заузимања деспотовине Србије]].