Односи Црне Горе и Русије — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 3:
== Историја односа ==
Богата историја Црне Горе и Руске Федерације датира од [[18. вијек]]а. Руске дипломате су [[1711]]. године посјетиле црногорског митрополита [[Данило I Петровић Његош|Данила I Петровића – Његоша]] и предали му посланицу руског цара [[Петар Велики|Петра I]] са приједлогом да заједно ратују против Турске, што је Црна Гора прихватила. У историји двије земље 1711. се обиљежава као година званичног успостављања политичких односа, па је током [[2011]]. свечано обиљежено 300 година од успостављања политичких контаката.
[[Датотека:Russian embassy in Cetinje.jpg|мини|300п|Некадашње руско посланство на [[Цетиње|Цетињу]]]]▼
Године [[1715]]. митрополит Данило је боравио у Русији гдје га је примио и цар Петар Велики. Митрополит је затражио да цар узме у заштиту Црну Гору и да је политички и материјално помогне. Цар је одредио да се Црној Гори поклони 10.000 рубаља, као и да се [[Цетињски манастир|Цетињском манастиру]] сваке друге године исплаћује 500 рубаља. Недуго након владичине посјете Русији долази до слабљења руског интересовања за [[Балкан]], а тиме и до замирања црногорско-руских веза.
Ред 12:
=== Период Петра I Петровића Његоша ===
Почетком 19. вијека долази до кризе у црногорско-руским односима када до руског двора долазе гласине о тајним односима црногорског митрополита [[Петар I Петровић Његош|Петра I]] са Французима. Октобра [[1803]]. године [[Свети Синод]] упућује писмо владици Петру I препоручујући му да се повуче са митрополитске позиције, а Црногорцима да изаберу новог првосвештеника. Јула [[1804]]. године са црногорског Збора упућено је писмо руском цару којим Црногорци одбацују оптужбе против митрополита, сматрајући да је ријеч о најобичнијим сплеткама. Наредне године односи су били сасвим изглађени. На [[Цетиње]] је марта [[1805]]. године дошао руски изасланик [[Стјепан Санковски|Стефан Санковски]], који је донио Црногорцима грамату којом цар потврђује своју благонаклоност према Црној Гори. Поред грамате, Санковски је донио и новчану помоћ од 3.000 дуката.<ref>[http://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/petrovici_xviii_vijek/rusko_crnogorski_odnosi_jurij_bickov.htm Руско-Црногорски односи - Историја и савременост]</ref>
=== Црна Гора и цар Николај I ===
Цар [[Николај I Павлович|Николај]] је [[1828]]. године одговарајући на молбу владике Петра I, донио одлуку да се исплате све заостале субвенције од [[1825]]. године, да се владици исплаћује пензија од 300 дуката и да се за издржавање [[Правитељство суда црногорског и брдског|црногорског правитељства]] исплаћује 1.000 дуката годишње.
Потпуну оданост Русији показивао је и [[Петар II Петровић Његош|Петар II]] насљедник митрополита Петра I Петровића Његоша. Већ у децембру [[1830]]. године руска влада је одлучила да помогне изградњу органа државне власти у Црној Гори. Током маја [[1837]]. митрополит Петар II је боравио у Русији гдје је поред осталог, био позван у аудијенцију код цара, који је одлучио да се годишња помоћ Црној Гори увећа са 1.000 на 9.000 дуката. То је била значајна свота, сасвим довољна за издржавање органа државне власти у Црној Гори.
Када је дошло до промјене на црногорском пријестолу, цар Николај је јуна [[1852]]. године примио [[Данило Петровић|књаза Данила]] у званичну аудијенцију и том приликом му лично саопштио подршку проглашењу Црне Горе за књажевину, а Данила за књаза. Свој заштитнички став према Црној Гори руска влада је показала и у вријеме заоштравања црногорско-турских односа и [[Црногорско-турски рат (1852—1853)|рата 1852/53]] године. <ref>[http://www.me/index.php/cg/istorija/crnogorske-dinastije/item/278-petrovic-njegos Црногорске династије - Петровић Његош]</ref>
==== Погоршавање односа ====
Ред 23:
=== Период Николе I Петровића Његоша ===
Спремност да помогне Црну Гору и њену политичку борбу, Русија је исказивала и првих година владавине књаза [[Никола I Петровић|Николе]] (1860-1918). Приликом избијања [[Црногорско-турски рат (1862)|црногорско-турског рата]] [[1862]]. године Русија је свим силама радила да обустави турски поход. Руска влада захтијевала је потпуну обуставу војних дејстава против Црне Горе. Када су руски захтјев подржале и остале велике силе, [[Омер-паша Латас|Омер-пашин]] поход према [[Цетиње|Цетињу]] је заустављен.<ref>[http://montenegrina.net/fokus/crnogorsko-osmanski-rat-1876-1878/ Црногорско - османски рат 1876.-1878.]</ref>
Књаз Никола је почетком [[1869]]. године боравио у Петрограду што је утицало на повећање руске материјалне помоћи. Захваљујући новчаној помоћи руске владе и руског Светог Синода, у Црној Гори је установљена средња школа - Цетињска богословија и Дјевојачки институт. Руска подршка била је од велике важности у вријеме [[Велика источна криза|Велике источне кризе]] 1875. као и [[Црногорско-турски рат (1876—1878)|црногорско-турског рата 1876-1878]] када се Русија залагала да Црна Гора добије знатно територијално проширење.
==== Руска помоћ Црној Гори ====
▲[[Датотека:Russian embassy in Cetinje.jpg|мини|
И посљедњих деценија [[19. век|19. вијека]] Русија је била један од финансијских стубова црногорске државе. Руску субвенцију добијао је Двор, Богословија, Дјевојачки институт, Болница Данило I, црногорска војска, министарство финансија. Русија је већ [[1879]]. године дала Црној Гори помоћ од милион круна за куповину жита, нешто више од милион круна за измиривање дугова аустријским банкама, а [[1882]]. два милиона круна за куповину топова.
Линија 34 ⟶ 35:
==== Почетак 20. вијека ====
[[Датотека:Ryurik1910Antivari.jpg|мини|250п|Брод Рурик ([https://ru.wikipedia.org/wiki/Рюрик_(крейсер,_1906) ру]) у [[Бар (Црна Гора)|Бару]] 26. августа 1910.]]
До промјена у црногорско-руским односима долази почетком [[20. век|20. вијека]]. Од тог времена Русија показује све више неповјерења према црногорском суверену, приговарајући му политичку дволичност и непоузданост због, како је тврдио руски војни агент у Црној Гори, ''повишене љубазности књаза према Италији и Аустроугарској''. Руска влада је од [[1903]]. сматрала да јој црногорски владар није потребан као раније, јер је повратком [[Карађорђевићи|Карађорђевића]] у Србију, она добила много важнијег савезника на Балкану. Када је [[1913]]. године, успјешним завршетком [[Први балкански рат|Балканског рата]], с дневног реда скинуто питање Турске, став Русије према црногорској држави из основа се промијенио. Руским интересима на Балкану сада је највише одговарала моћна словенска држава која ће представљати пандан аустријском експанзионизму.
Овакав однос према Црној Гори ће трајати све до [[Руска револуција|револуције у Русији]], међутим [[1918]]. Црна Гора ''де фацто'' престаје постојати и постаје дио [[Краљевина Србија|Србије]] односно [[Краљевина Југославија|Краљевине СХС]]. Од овог периода све везе између Црне Горе и Русије развијале су се у оквиру совјетско-југословенске сарадње, гдје Црна Гора није имала знатнијег утицаја на вођење спољне политике нове државе.<ref>[http://www.maticacrnogorska.me/files/56-57/04%20marko%20kusovac.pdf М. Кусовац - Однос Црне Горе и Русије]</ref>
== Савремени односи ==
Линија 47 ⟶ 49:
=== Туризам ===
Црногорски туризам постао је витално завистан од хиљада руских туриста који сваког љета долазе у Црну Гору. Годишње у тој земљи борави око 300.000 руских туриста који, према најскромнијим прорачунима, доносе буџету Црне Горе око пола милијарде
=== Захлађење односа ===
Линија 132 ⟶ 134:
* [[Руско-јапански рат]]
* [[Милица Николајевна Романов]]
* [[Константин Петковић]]
* [[Јеремија Гагић]]
* [[Тилзитски мир]]
* [[Дмитриј Сењавин]]
* [[Шћепан Мали]]
▲* [[Грамата Петра Великог Црногорцима, 1711. године]]
== Референце ==
| |||