Односи Црне Горе и Русије — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 12:
=== Период Петра I Петровића Његоша ===
Почетком 19. вијека долази до кризе у црногорско-руским односима када до руског двора долазе гласине о тајним односима црногорског митрополита [[Петар I Петровић Његош|Петра I]] са Французима. Октобра [[1803]]. године [[Свети Синод]] упућује писмо владици Петру I препоручујући му да се повуче са митрополитске позиције, а Црногорцима да изаберу новог првосвештеника. Јула [[1804]]. године са црногорског Збора упућено је писмо руском цару којим Црногорци одбацују оптужбе против митрополита, сматрајући да је ријеч о најобичнијим сплеткама. Наредне године односи су били сасвим изглађени. На [[Цетиње]] је марта [[1805]]. године дошао руски изасланик [[Стјепан Санковски|Стефан Санковски]], који је донио Црногорцима грамату којом цар потврђује своју благонаклоност према Црној Гори. Поред грамате, Санковски је донио и новчану помоћ од 3.000 дуката.
1806. [[Котор]] су заузели црногорци и руске снаге [[Дмитриј Сењавин|Дмитрија Сењавина]]. По [[Тилзитски мир|Тилзитском миру]] јула 1807. Котор је предат Француској.<ref>[http://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/petrovici_xviii_vijek/rusko_crnogorski_odnosi_jurij_bickov.htm Руско-Црногорски односи - Историја и савременост]</ref>
=== Црна Гора и цар Николај I ===
Линија 38 ⟶ 40:
==== Почетак 20. вијека ====
[[Датотека:Ryurik1910Antivari.jpg|мини|250п|Брод Рурик ([https://ru.wikipedia.org/wiki/Рюрик_(крейсер,_1906) ру]) у [[Бар (Црна Гора)|Бару]] 26. августа 1910.]]
До промјена у црногорско-руским односима долази почетком [[20. век|20. вијека]]. Од тог времена Русија показује све више неповјерења према црногорском суверену, приговарајући му политичку дволичност и непоузданост због, како је тврдио руски војни агент у Црној Гори, ''повишене љубазности књаза према Италији и Аустроугарској''. Руска влада је од [[1903]]. сматрала да јој црногорски владар није потребан као раније, јер је повратком [[Карађорђевићи|Карађорђевића]] у Србију, она добила много важнијег савезника на Балкану. Када је [[1913]]. године, успјешним завршетком [[Први балкански рат|Балканског рата]], с дневног реда скинуто питање Турске, став Русије према црногорској држави из основа се промијенио. Руским интересима на Балкану сада је највише одговарала моћна словенска држава која ће представљати пандан аустријском експанзионизму. Овакав однос према Црној Гори ће трајати све до [[Руска револуција|револуције у Русији]].
== Билатерални односи ==
Без обзира што је Црна Гора као стратешке циљеве и приоритете своје спољне политике означила учлањење у [[Европска унија|Европску унију]] и [[НАТО]] алијансу, остала је одлучна да са Русијом задржи традиционално добре и пријатељске односе, поспјешујући трговину, економску, научно-техничку и културну сарадњу. Министар инострансих пословa Русије [[Сергеј Лавров]] је у званичној посјети Црној Гори [[2011]]. године изјавио да Русија снажно подржава европске интеграције Црне Горе, те да њена намјера за интеграцију у НАТО не може утицати на изузетно блиске пријатељске односе двије државе.<ref>[http://www.glasamerike.net/content/russia-montenegro-04-19-2011-120229874/731589.html Сергеј Лавров у посјети Црној Гори]</ref>
=== Захлађење односа ===
▲Као одговор на санкције [[Европска унија|Европске уније]], Русија је прогласила једногодишњу забрану увоза одређених пољопривредних производа из земаља које су јој увеле санкције или су им се придружиле, а на удару се нашла и Црна Гора, која је подржала санкције уведене Москви због сукоба у Украјини. Русија је додатно најавила да ће смањити број чартер летова за Црну Гору и на тај начин вишеструко смањити број грађана Русије који одмарају у Црној Гори, преоријентишући их на [[Крим]] и у љетовалишта на [[Црно Море|Црном мору]].<ref>[http://www.tvbest.rs/108381-glazjev-ruskim-turistima-preskocite-crnu-goru-idite-na-krim Одговор Глазјева на црногорске санкције]</ref>
Након што је Црна Гора [[2015]]. године званично добила позив за пуноправно чланство у НАТО, [[Државна дума|Руска Дума]] усвојила је изјаву којом се успротивила уласку Црне Горе у НАТО, упозоравајући да то може имати негативне тенденције у области туризма, инвестиција и економске сарадње Русије и Црне Горе.<ref>[http://www.vijesti.me/vijesti/ruska-duma-usvojila-izjavu-protive-se-ulasku-crne-gore-u-nato-861527 Руска Дума против уласка Црне Горе у НАТО]</ref>
Линија 67 ⟶ 68:
== Дипломатски представници ==
==== У Москви ====
[[Датотека:Dmitry Medvedev with Slobodan Backovic.jpg|мини
* [[Зоран Јоцовић]], амбасадор, 2012. -
* [[Слободан Бацковић]], амбасадор, 2008. - 2011.
==== У Подгорици ====
* [[Сергеј Грицај]], амбасадор, од 2015.
* [[Андреј Нестеренко]], амбасадор, 2011. - 2015. ([https://ru.wikipedia.org/wiki/Нестеренко,_Андрей_Алексеевич ру])
* [[Јаков Герасимов]], амбасадор, 2007. - 2011. ([https://ru.wikipedia.org/wiki/Герасимов,_Яков_Фёдорович ру])
Линија 144 ⟶ 145:
* [[Константин Петковић]]
* [[Јеремија Гагић]]
* [[Шћепан Мали]]
|