Бајазит II — разлика између измена

5.202 бајта додата ,  пре 5 година
Текст је проширен. Додати су нови артикли, слике и хиперлинкови.
(Прекопирано са интернета)
(Текст је проширен. Додати су нови артикли, слике и хиперлинкови.)
| опис_грба = Тугра султана Бајазита
}}
Бајазит II (3.12.1447.-26.5.1512.) био је осми султан османског царства и син султана [[Мехмед II Освајач|Мехмеда II Освајача]]. Он је консолидовао царство и осујетио побуну Сафавида непосредно пре своје абдикације у корист свог старијег сина, [[Селим I|Селима I]]. Евакуисао је многе Јевреје из Шпаније након гранадског указа, те им је пружио уточиште и дозволио да насељавају простор османског царства.
'''Бајазит -{II}-''' (звани Суфи - Мудри, [[3. децембар]] [[1447]] — [[26. мај]] [[1512]]) је био [[султан]] [[Османско царство|Османског царства]] у периоду од [[1481]]. до [[1512]]. године.
 
== Младост ==
Ступио је на пријесто [[1481]]. године, са 34 година старости. Његов млађи брат [[Султан Џем|Џем]] је завладао [[Бурса|Бурсом]], али је био поражен у бици код [[Јенисехир]]а. Бјежао је до [[Египат|Египта]] и вратио се назад, али је његова војска поновно била натјерана у бијег код [[Анкара|Анкаре]] и [[Коња|Иконије]]. Војске султана су предузимале стално војне походе на [[Босна|Босну]], [[Далмација|Далмацију]] и [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарску]]. [[Херцеговина]] је била заузета. Бајазит -{II}- је [[1488]]. од [[Мамелуци|Мамелука]] изгубио градове [[Адана|Адану]] и [[Тарс]]. Његова војска опустошила је велика подручја у [[Штајерска (регија)|Штајерској]], [[Корушка|Корушку]], [[Албанија|Албанији]] и [[Крајина (вишезначна одредница)|Крајини]]{{dn}}.
Бајазит је син султана [[Мехмед II Освајач|Мехмеда II]] и [[Емине Гулбахар Хатун I|Емине Гулбахар]] султаније. Његова миљеница била је Гулбахар хатун са којом је имао старијег сина принца Ахмеда и принца, касније султана, Селима I.
Код мјеста [[Филах]] Османлије су [[1492]]. године поражене, а њихов војсковођа [[Михалоглу Али Беј]] био је смакнут по тадашњим обичајима. Такође, у османлијске руке је пао и венецијански Лепанто.
Године [[1509]]. [[Константинопољ]] је погодио снажан [[земљотрес]]. Исте године избио је [[грађански рат]], када је Бајазит -{II}- одредио свог сина Ахмеда за насљедника, а други син Селим је то порицао. Селим је присилио свога оца да абдицира, уз подршку војске. Бајазит -{II}- је умро 26. маја 1512. године, вероватно од последица [[тровање|тровања]]. Бајазит -{II}- је још за живота у Константинопољу изградио [[Бајазит-џамија|Бајазит-џамију]], гдје је и сахрањен.
За вријеме његове владавине изграђне су многе [[џамија|џамије]], дервишки [[манастир]]и и [[мост]]ови.
 
== Борба за престо ==
[[Датотека:Sultan Cem in Bourganeuf.jpg|left|thumb|Султан Џем са Хоспиталцима.]]
Бајазитова највећа брига била је свађа са његовим братом, Џемом, који је силом преузео престо и тражио војну подршку мамелучких бегова. Побеђен од стране Бајазитове војске, Џем је тражио заштиту од витезова Св. Јована на Родосу. Они су предали [[Султан Џем|Џема]] папи Иноћентију VIII (1484-1492). Папа је желео да искористи Џема како би протерао Османлије из Европе, но његов крсташки рат није уродио плодом, те је Џем до краја живота био затворен у напуљском затвору. Бајазит је плаћао и папи, а и [[Хоспиталци|Хоспиталцима]] да задрже његовог брата у затвору. На крају је наредио да се његов брат отрује.
 
== Владавина ==
[[Датотека:Beyazid II.jpg|left|thumb|Султан Бајазит II (1481-1512)]]
Бајазит II је наследио престо 1481. године. Као и његов отац, Бајазит је био покровитељ западне и источне културе. Он је уложио велики труд у сређивање унутрашње политике, што његови претходници ниси радили, те је тиме добио надимак ,, Праведни". Бајазит је водио неколико војних похода против Венеције, у жељи да освоји [[Мореја|Мореју]], дефинишући је као кључ напретка османске морнарице у источном Средоземљу. Последњи од тих ратова завршио се 1503. када је у Бајазитове руке пао читав [[Пелопонез]]. Побуне на истоку, попут побуне кизилбаша, осујетиле су Бајазитову владавину и често су биле подржане од стране персијског шаха Исмаила, који је желео да шири [[шиизам]], те тиме наруши ауторитет османске империје. Османски ауторитет у [[Анадолија|Анадолији]] био је доведен у питање, а велики везир, Али-паша, страдао је у једној од битака коју су ти немири изазвали.
 
=== Имиграција Јевреја и Муслимана ===
Јула 1492. године тек створена краљевина Шпанија прогонила је своју јеврејску и муслиманску полулацију, што је био део инквизиције. Бајазит II је послао османску морнарицу на челу са адмиралом Кемал реисом како би их евакуисао и довео у османске земље. Издавао је прогласе широм царства како би им се пожелела добродошлица. Омогућио је избеглицама да насељавају територију османског царства и постану његови становници. Исмевао је понашање [[Фернандо II од Арагона|Фердинанда II од Арагона]] и [[Изабела I од Кастиље|Изабеле I од Кастиље]]. ,, Усуђујете се да називате Фердинанда мудрим владарем", рекао је својим дворанима- ,, њега који је опустошио своју земљу и обогатио моју!" Султан је послао својим гувернерима ферман којим је налагао да не спречавају шпанске избеглице да уђу у земљу, већ да им приреде топлу добродошлицу и буду пријатељски настројени према њима. Претио је смрћу свима онима који би се усудили да лоше третирају Јевреје и оспоравају им улазак у земљу. Он је повећао намете богаташима како би помогао избеглицама.
 
Муслимани и иберијски Јевреји су дали допринос даљем успону османске империје, тиме што су унели толико свежиш идеја, метода, као и занатство. Прву штампарију у Цариграду отворили су Јевреји 1493. године. Они су под Бајазитом II доживели културни процват.
 
== Наследство ==
[[Датотека:Selim I by John Young.jpg|thumb|Султан Селим I (1512-1520)]]
Четрнаестог септембра 1509. године страшан земљотрес је разорио Цариград. Бајазитове последње године на престолу прошле су у борбама за превласт његових синова, [[Селим I|Селима I]] и Ахмеда. [[Princ Ahmed|Ахмед]] је, неочекивано, успео да заузме Караман и наставио да маршира ка Цариграду како би приказао своју победу. Плашећи се за своју безбедност, Селим је изазвао побуну у Тракији, али је тамо био поражен од стране Бајазитове војске, те је морао да се повуче на [[Крим]]. Бајазит II се плашио да ће га Ахмед убити, те му није дозволио да уђе у престоницу.
 
Селим се вратио са Крима и, уз помоћ јаничара, присилио оца да абдицира у његову корист. Бајазит се повукао са престола и упутио се ка [[Дидимотика|Дидимотици]] 25. априла 1512. године. Међутим, умро је на путу у месту [[Бујукчекмеџе]]. Неки кажу да је Селим наредио његово убиство. Сахрањен је у својој џамији у Истанбулу.
 
== Породица ==
196

измена