Антонинијева куга — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 16:
'''Антонинијева куга''', позната и као '''Галенова куга''', била је епидемија заразне болести која је погодила Римско Царство у периоду од 165. до 180. године. Историчари медиицине сматрају да је епидемија изазвана великим,<ref>H. Haeser's conclusion, in Lehrbuch der Geschichte der Medicin und der epidemischen Krankenheiten III:24–33 (1882), followed by Zinsser 1996.</ref> или малим богињама.<ref>''There is not enough evidence satisfactorily to identify the disease or diseases'' concluded J. F. Gilliam in his summary (1961) of the written sources, with inconclusive Greek and Latin inscriptions, two groups of papyri and coinage.</ref> Болест су Римско царство пренели војници који су се борили у рату против [[Партијско царство|Партијског царства]]. Позната је по дугом трајању и тешким поседицама. Од ове пошасти страдали су двојица царева [[Луције Вер]] и [[Марко Аурелије]], из династије Антонина, по којима је ова епидемија и добила име. Епидемија је поново избила након девет година, и тада је, римски конзул и историчару [[Касије Дион|Касију Дион Кокејану]] ''(грч. Δίων ὁ Κάσσιος; око 155 - око 235)'' свом делу Римска историја ''(Ρομαικε ιστοριa)'', навео да је у Римском царству, дневно умирало и до 2.000 болесника само у Риму (четвртина оболелих).<ref>Cassio Dione, LXXII 14.3-4; il suo libro che parla dell'epidemia avvenuta sotto Marco Aurelio è perduto; questa nuova epidemia fu la più grave che lo storico avesse mai visto.</ref> Укупан број преминулих процењена је на 5.000.000 људи.<ref>[http://news.bbc.co.uk/2/hi/health/4381924.stm "Past pandemics that ravaged Europe"], BBC News, 7 novembre 2005</ref>Болест је усмртила једну трећину становништва у неким областима, и десетковала римску војску.<ref>[http://www.loyno.edu/~history/journal/1996-7/Smith.html Plague in the Ancient World]</ref>
Бројни извори, слажу се да је епидемија први пут појавила током опсаде [[Селеукидско царство|Селаукија]] ''(grč. Σελεύκεια)'', старовековног града у Месопотамији на реци Тигар, од стране Римљана, у зиму 165-166. године.<ref>{{citeCite book|authorlast=Martin Sicker|first=Martin|chapter=The Struggle over the Euphrates Frontier|title=The Pre-Islamic Middle East|publisher=Greenwoodyear=2000|id=ISBN 0-275-96890-1|pages=169}}</ref> [[Амијан Маркелин]], римски официр хеленског порекла и историчар, у његовој ''Историја'' (''Res Gestae'' или у дословном преводу „Историјски подвизи“ ), написаној на латинском језику, наводи да је куга захватила становништво на простору до Галије и легије стациониране дуж Рајна.<ref>Амијан Марцелин, ''Историја'', Предговор, превод и коментари Милена Милин. Београд, 1998.</ref> [[Еутропије]] међутим тврди да је од ове епидемије преминуло многи људи широм царства.
 
== Историјат ==
Ред 45:
 
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last=Sicker|first=Martin|chapter=The Struggle over the Euphrates Frontier|title=The Pre-Islamic Middle East|publisher=Greenwoodyear=2000|id=ISBN 0-275-96890-1|pages=169}}
* Marcus Aurelius. ''Meditations IX.2''. Translation and Introduction by Maxwell Staniforth, Penguin, New York, 1981.
* {{cite book|author=McNeill, William H|title=Plagues and Peoples|location=|publisher=Bantam Doubleday Dell Publishing Group, Inc., New York|year=1976|id=ISBN 0-385-12122-9|pages=}}
* Gilliam, J. F. ''The Plague under Marcus Aurelius.'' The American Journal of Philology 82.3 (July 1961). стр. 225–251.
* {{cite book|ref= harv|last=Zinsser|first=Hans|title=Rats, Lice and History: A Chronicle of Disease, Plagues, and Pestilence|location=|publisher=Black Dog & Leventhal Publishers, Inc|year=1996|id=ISBN 1-884822-47-9|pages=}}
* Bruun, Christer, ''The Antonine Plague and the Third-Century Crisis'', in Olivier Hekster, Gerda de Kleijn, Danie+lle Slootjes (ed.), ''Crises and the Roman Empire: Proceedings of the Seventh Workshop of the International Network Impact of Empire, Nijmegen, June 20–24, 2006.'' Leiden/Boston: Brill, 2007 (Impact of Empire, 7), 201-218.