Акутни застој срца — разлика између измена

м
Бот: исправљени наводи помоћу именованих навода да би се избегли дупликати; погледајте ЧПП; козметичке измене
м (Бот: исправљени наводи помоћу именованих навода да би се избегли дупликати; погледајте ЧПП; козметичке измене)
'''Акутни застој срца''' ''(cardiac arrest)'' нагли је и неочекивани престанак циркулације, изазван престанком рада срца (кардиоциркулаторни застој). Акутни застој срца не треба поистовећивати са другим облицима застоја срца, који су последица хроничне декомпензоване кардиомиопатије или крајњи исход неких других хроничних немалигних и малигних болести. Акутни застој срца једно је од најхитнијих стања у медицине, које захтева брзу и непосредну дијагнозу и лечење, јер је време за преживљавање, од момента настанка застоја у раду срца ([[Арест време|ареста]]), до започињања мера реанимације, ограничено и изражава се у секундама.
 
Доказано је да ако са унутар 240 секунди (4 минута) од престанка циркулације не започне са мерама реанимације ([[Кардиопулмонална реанимација|срчаноплућном (кардиопулмоналном) и можданом (церебралном, КПЦР]]), настаје неповратно оштећење мозга.<ref>Nolan JP, Soar J, Zideman DA, Biarent D, Bossaret LL, Deakin C, et al. ''European Resuscitation Council Guidelines for Resuscitation'', 2010 Section 1.Executive Summary. Resuscitation 2010;81(10):1219-76.</ref>Зато се често код акутног застоја срца тражи одговор, на једно (а заправо су три) најважнија етичка питања (а не медицинска): да ли започињати КПЦР након истека [[Арест време|арест времена]], и колико дуго покушавати КПЦР и када је прекинути?<ref>Pavlović A. ''Kardiopulmonalno Cerebralna Reanimacija'', Treće, dopunjeno izmenjeno izdanje, Beograd: Obeležja; 2011.</ref>
 
Ранији критеријуми КПЦР подразумевали су да након 4-5 минута након престанка срчаног рада више нема наде за обнову мождане функције. Данас постоје подаци о томе да су се код пацијента враћала нормална мождана функција, и када је трајање срчаног застоја било много дуже од 5 минута. Зато су данас ове границе јако померене, рачунајући и посебне случајеве где је акутном срчаном застоју претходило узимање или пак тровање барбитуратима, који успоравају метаболизам у централном нервном систему, или је у питању утапање у хладној води са хипотермијом. Вероватно да нико не може дати егзактну бројку колико дуго мора да траје акутни срчани застој, а да сваки покушај КПЦР након тога нема смисла. За услове ван медицинских установа то питање је теже и комплексније, с обзиром на то да су очевици таквог догађаја већином немедицинске струке (лајици), и не могу потврдити да ли је реч о акутном срчаном застоју или синкопи као резултату тешког поремећаја срчаног ритма или тешком кардиогеним шоку. Зато је за службу хитне медицинске помоћи стручно и етички немогуће да, а приори, овакву интервенцију не сматра сврсисиходном и стога је одбије, лиме се чини [[медицинска грешка]].<ref>Bojić M, Mirić M: ''Naprasna srčana smrt, u Kardiologija, principi i praksa,'' IKVB "Dedinje", Beograd, 2000.</ref><ref>Kovačević J. ''Prehospitalni akutni zastoj srca - sistem hitne medicinske pomoći'', ABC-časopis urgentne medicine, Vol. IV, br. 2-3/2004, Sekcija urgentne medicine SLD, Beograd, 2005:110-14.</ref>
== Епидемиологија ==
Епидемиолошки гледано:
* претходна срчана обољења узрок су АЗС у 82.4% случајева
* несрчане интерне болести болести у 8.6% АЗС
* болести плућа и цереброваскуларне болести, малигна обољења, ГИТ, ДМ, епилепсија; несрчане екстерне болести (траума, дављење, асфиксија, удар грома струје) у 9% случајева.
 
 
== Етиологија ==
Застој срца (ЗС) иде по типу примарног АЗС (напрасна срчана смрт, НСС) или секундарног застоја срца . Актуелна је и подела на тзв реверзибилне узроке АСЗ и иреверзибилне, где би реверзибилни били изражени познатим акронимом 4Х и 4Т, што је приказано на доњој табели:<ref>Jasmeet Soar, Gavin D. Perkins, Jerry Nolan., ed. (2012). ''ABC of resuscitation'' (6th ed. ed.). Chichester, West Sussex: Wiley-Blackwell. p. 43. ISBN 9781118474853978-1-118-47485-3.</ref>
::::::'''4Хi 4T подела потенцијално реверзибилних узрока срчаног застоја'''
{| class="wikitable"
| '''Хипотермија''' ||
* Снижавање телесне температуре испод 32°С, успорава физиолошке процесе у организму: смањује потрошњу кисеоника, базални метаболизам, рад срца и дисања.
* Падом телесне температуре испод 25°С, престаје [[терморегулација |терморегулација]], организам се понаша као поикилотермно биће и поприма температуру околине.
* Хипотермијом изазван пад телесне температуре праћен је појавом асистолија или фибрилације комора.
|-
 
== Дијагноза ==
Акутни застој срца маифестује се клиничким и електрокардиографским знацима.
=== Клинички знаци акутног застој срца ===
;Губитак свести
Асистолија се испољава као потпуни прекид спонтане електричне активности срца, а самим тим је и прекид механичке активности, тј. контрактилности срчаног мишића. Електрокардиографски, асистолија се манифестује равном линијом, иако она никада није изоелектрична, тј. као лењиром повучена линија.
 
Акутни застој срца ређе се испољава као асистолија (у 10-30% случајева). Преживљавање код кардијалног ареста изазваног асистолијом је мање од 1%.
 
;Безпулсна електрична активност
;Вентрикуларна фибрилација
[[Датотека:Lead II rhythm generated ventricular fibrilation VF.JPG |мини|250px|Електрокардиографски приказ фибрилације срчаних комора]]
Вентрикуларна фибрилација карактерише се континуираном електричном активношћу уз отсуство механичке активности. ЕКГ код овог облика кардијалног ареста различито се испољава. Најчешће (у око 40% случајева), вентрикуларна фибрилација је најизазовнији за реанимацију и са највећим процентом преживљавања. Електрокардиографски се испољава у хаотичним, неправилним таласима неједнаке амплитуде. Уколико се на време не укаже помоћ, вентрикуларна фибрилација може прећи у асистолију.
 
;Коморска тахикардија без пулса
[[Датотека:EKGI.png|250px|мини| ЕКГ запис: коморска тахикардија без пулса]]
Овом поремећају ритма најчешће претходи вентрикуларна фибрилација. Она представља низ брзих правилних, бизарних вентрикуларних екстрасистола (ВЕС). ЕКГ запис је идентичан као код вентрикуларне тахикардија са пулсом (особа је свесна, дише и има пулс над великим крвним судовима). Коморска тахикардија са пулсом није акутни застој срца, већ ургентно кардиолошко стање, које уколико се не лечи промптно, може прећи у вентрикуларну тахикардију без пулса (особа је без свести, не дише и нема пулса над великим крвним судовима), а третира се исто као вентрикуларна фибрилација.
 
== Терапија ==
Терапија акутног застоја срца заснива са на два основна принципа:
;Успостављање циркулације што је пре могуће
Главни чинилац преживљавања особа које доживе срчани застој ван болнице јесте присуство сведока том догађају који позивају службу хитне помоћи и први почињу са успостављањем циркулације.<ref name=аутоматски генерисано1>Ewy GA. ''Do modifications of the American Heart Association guidelines improve survival of patients with out-of-hospital car diac arrest?'' Circulation 2009; 119:2542-4. </ref> Препоручје се да немедицинско особље користи губитак свести и изостанак дисања као знаке акутног застоја срца, а не толико отсуство пулса јер се у бројним студијама то није показало као исплативо.<ref>Sayre MR, Koster RW, Botha M, et al. ''Part 5: Adult basic life sup port: 2010 International Consensus on Cardiopulmonary Resus citation and Emergency Cardiovascular Care Science With Trea tment Recommendations.'' Circulation 2010; 122:S298-S324.</ref>
 
Кардиопулоналну реанимацију треба започети ударцем песнице у грудни кош (на место споја средње и доње трећине грудне кости). Ако овај маневар остане без одговора не треба га понављати већ треба одмах приступити кардиопулмоналој реанимацији, јер се у до 35% случајева овим поступком постиже преживљавање ако се КПР започне у првом минуту од губитка свести.<ref>Trpković S, A. Pavlović A, Videnović N, Jovanović P, Bojović P. ''Značaj uspostavljanja disajnog puta i rane defibrilacije na preživljavanje pacijenata koji su doživeli vanbolnički akutni zastoj srca.'' Praxis medica 2010; 38 (3-4): 33-38 </ref>
 
Електроконверзија је кључни поступак у реанимацији АЗС и не треба је одлагати чак и кад услови за реанимацију нису идеални. Да би се обезбедио овај циљ многе земље, организују обуку парамедицинског особља и обезбеђују доступност аутоматских екстерних [[дефибрилатор]]а на јавним местима (аеродроми, саобраћајна чворишта, спортски, тржни и други објекти у којима се масовно окупљају људи).<ref>Ewy GA.name=аутоматски ''Doгенерисано1 modifications of the American Heart Association guidelines improve survival of patients with out-of-hospital car diac arrest?'' Circulation 2009; 119:2542-4. </ref>
 
;Обезбеђивање континуиране подршке систему крвотока док се не успостави његова нормална спонтана или физиолошка функција.
 
== Спољашње везе ==
* [http://anestezija-rs.com/arhiva/zbornik_bijeljina/KARDIO_PULMONALNO_CEREBRALNA.doc Кардио−пулмонална−церебрална ренимација са аспекта акредитацијских стандарда за болнице]
* [http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0350-8773/2014/0350-87731402049T.pdf Карактеристике и исход реанимације пацијената који су доживели ванболнички АЗС: фактори повезани са преживљавањем]
{{медицинско упозорење}}
363.220

измена