Земљишна књига — разлика између измена

нема резимеа измене
Нема описа измене
Нема описа измене
У Републици Србији земљишне књиге више нису у употреби, већ се основна евиденција о непокретностима води у катастару непокретности. Увођењем катастра непокоретности на одређеном подручју, престају да важе земљишне књиге и сви други системи јавне евиденције непокретности.<ref>(''Закон о државном премеру и катастру''). члан 189. Службени гласник РС бр. 72/2009, 18/2010, 65/2013, 15/2015 - одлука УС и 96/2015.</ref>
 
'''Земљишна књига''' је била јавна евиденција о правима на непокретностима (земљиште и зграде). У земљишну књигу су се уписивале непокретности и права на њима и била је успостављена за 1287 катастарских општина у Републици Србији.<ref>(''20 година Републичког геодетског завода''). стр. 14. -{Републички геодетски завод}-, Београд, 2012.-{ISBN}- 978-86-459-0418-1.</ref>
 
Земљишне књиге су формиране на основу података премера и катастра земљишта, и састоје се из главне књиге, збирке исправа и помоћних регистара. Земљишно-књижни уложак представља појединачни лист главне књиге и састоји се од пописног листа - А листа, власничког листа - Б листа и теретног листа - В листа.
Анониман корисник