Партско царство — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Поправљене везе: МитридатМитридат I Партски
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 2:
'''Партија'''<ref>''Parthia'' derives from mr marshall the hstory teacher. [[Latin]] ''Parthia'', from [[Old Persian language|Old Persian]] ''Parthava-'', a dialectical variant of the stem ''Parsa-'', from which [[Persia]] derives. ''Ashkanian'' appears to have come from the Sassanian chronicles, from which they entered in [[Ferdowsi]]'s epic poem ''[[Shahnama]]''.</ref> је била иранска цивилизација која се налазила у североисточном делу данашњег Ирана, али је на свом врхунцу покривала целокупну његову површину, као и површине данашњих држава: [[Јерменија|Јерменије]], [[Ирак]]а, [[Грузија|Грузије]], источне [[Турска|Турске]], источне [[Сирија|Сирије]], [[Туркменистан]]а, [[Авганистан]]а, [[Таџикистан]]а, [[Пакистан]]а, [[Кувајт]]а, обалски део [[Саудијска Арабија|Саудијске Арабије]] у [[персијски залив|персијском заливу]], [[Бахреин]]а, [[Катар]]а и [[Уједињени Арапски Емирати|Уједињених арапских емирата]].
 
Партијом је владала Арсасидска династија ([[Персијски језик|средње персијски]]: '''اشکانیان Ashkâniân'''), која је ујединила и владала иранским платоом, пошто је поразила [[Селеукидско краљевствоцарство|Селеукиде]], од краја [[3. век п. н. е.|3. века п. н. е.]], и повремено контролисала Месопотамију између 150. п. н. е. 224. године н. е. Арсасиди су били трећа династија старог Ирана, после [[Међанско краљевство|Медијске]] и [[Ахеменидско царство|Ахеменидске]] династије. Партија (највише због увођења тешке коњице) била је највећи непријатељ римског царства на истоку; и ограничила је римску експанзију даље од Кападохије (источна [[Анадолија]]).
 
Када су се [[скити|скитски]]-[[парни]] [[номадизам|номади]] ([[Асирско краљевствоцарство|Асирци]] су их називали Ашкузи) населили у Партији и изградили мало назависно краљевство, оно се уздигло под краљем [[Митридат I Партски|Митридатом I Партским]] (171.-138. п. н. е.). Касније, на врхунцу своје моћи, парћански утицај је досезао све до [[Убар|Убра]] у [[Арабијско полуострво|Арабији]], средишта путева у трговини тамјаном.
 
{{Историја Ирана}}
Ред 14:
== Партија као сатрапија ==
{{main|Партија (сатрапија)}}
Партија је првобитно означавала територију југоисточно од [[каспијско језеро|каспијског мора]]. Била је [[сатрап]]ија [[Ахеменидско царство|Ахеменидског царства]], које је покорио [[Александар Велики]] око [[330. п. н. е.]] Након Александрове смрти, управљање Партијом је поверено [[Никанор (сатрап)|Никанору]], на [[Вавилонска подела|Вавилонској подели]] [[323. п. н. е.]] На [[Трипарадаска подела|Трипарадаској подели]] [[320. п. н. е.]] Партија је дата [[Филип (сатрап)|Филипу]]. Њега је наследио [[Пејнтон|Пејтон]]. Након [[311. п. н. е.]] Партија је постала део [[Селеукидско краљевствоцарство|Селеукидског царства]], и њоме су управљали различити [[сатрап]]и под селеукидским краљем.
 
[[Датотека:AndragorasCoinHistoryofIran.jpg|мини|300п|Андрагорасов новчић, последњег селеукидског сатрапа Партије. Прогласио је независност око [[250. п. н. е.]]]]
[[Андрагор]] (?-238. п. н. е.) био је последњи селеукидски сатрап Партије, под селеукидским владарима Антиохом I Сотером и Антиохом II Теосом. Андагор је покушао да се избори за независност у време када је Селеукидско царство било уплетено у рат са [[Птолемејско краљевство|Птолемејским Египтом]]. У знак отпора исковао је кованице на којима се налазио његов лик са диадемом на глави и његовим именом. Андрагон је био сусед, савременик, а вероватно и савезник [[Диодот I Сотер|Диодота I]] у Бактрији, који се такође у отприлике исто време борио против Селеукида за независност, створивши [[Грчко-бактријско краљевство|Грчко-бактријску краљевину]].
 
== Партијско царство ==