Виктор Франкл — разлика између измена

320 бајтова уклоњено ,  пре 6 година
м
Bot: Pretvaranje običnih izvora koristeći ref imena da bi se izbjegli duplikati (pogledaj također FAQ); козметичке измене
Нема описа измене
м (Bot: Pretvaranje običnih izvora koristeći ref imena da bi se izbjegli duplikati (pogledaj također FAQ); козметичке измене)
| држава_смрти = [[Аустрија]]
}}
'''Виктор Франкл''' ({{јез-нем|Viktor Frankl}}; [[Леополдштат]], [[26. март]] [[1905]] — [[Беч]], [[2. септембар]] [[1997]]) био је [[Аустрија|аустријски]] [[Неурологија|неуролог]] и [[психијатар]], познат и као човек који је преживео голготу [[Холокауст]]а. Најпознатији је као оснивач [[логотерапија|логотерапије]], тј. терапије смислом, чије су технике и циљ концентрисани на смисао егзистенције и тражење тог смисла. Франкла сматрају оснивачем Треће бечке психијатријске школе<ref>Виктор Франкл, Нечујан вапај за смислом: Психотерапија и хуманизам, Београд: ИП ''Жарко Албуљ'', 2000</ref>, после [[Психоанализа|психоанализе]] Сигмунда Фројда и [[Индивидуална психологија|индивидуалне психологије]] [[Алфред Адлер|Алфреда Адлера]]. Франкл је тражење смисла сматрао примарном мотивационом снагом у човеку називајући је ''воља за смислом'', насупрот принципу задовољства из класичне психоанализе, односно Адлеровој вољи за моћ.<ref name=automatski generisano1>Виктор Франкл, Нечујан вапај за смислом: Психотерапија и хуманизам, Београд: ИП ''Жарко Албуљ'', 2000, Предговор српском издању</ref>
 
Најпознатија књига Виктора Франкла је ''[[Man's Search for Meaning]]'' (Човекова потрага за смислом) - у Србији позната под називом ''Зашто се нисте убили: Тражење смисла живљења'', која описује његова искуства у [[Концентрациони логор|концентрационом логору]], где он говори о тражењу смисла живљења и где нуди разлог за живот, упркос тешким околностима.
Виктор Емил Франкл је рођен [[26. марта]] [[1905]]. године у Бечу, Аустрија, у јеврејској породици државних службеника. Рано је постао заинтересован за [[Психологија|психологију]] и за однос и границе између филозофије и психологије, те за основна питања смисла и вредности - што је и постало лајтмотив његовог рада.
 
После завршетка Гимназије 1923. године, студирао је медицину на Универзитету у Бечу, где је и докторирао 1930. године. Специјализирао је неурологију и психијатрију, са посебним акцентом на питања [[Депресија|депресије]] и [[Суицид|суицида]]. Упознао се са [[Фројд|Фројдом]]ом, али је са [[Алфред Адлер|Адлером]] успоставио бољи и дуготрајнији однос.
 
Још као студент, Франкл је организовао саветодавне центре за младе, прво у Бечу, а онда још у шест градова. У то време се није десило ни једно самоубиство у Бечу, тако да је Франклов рад привукао пажњу међународне јавности, а и самог [[Вилхелм Рајх|Вилхелма Рајха]].<ref>Viktor E. Frankl, Viktor Frankl Recollections: An Autobiography, Cambridge, Massachusetts: Perseus Publishing, 2000, стр. 68</ref> У то време је Франкл позиван да држи предавања у [[Праг|Прагу]]у и [[Беч|Бечу]]у на факултетима. У Прагу је упознао Ото Пецла (Otto Pötzl), који је био на челу Одељења за неорологију и [[Психијатрија|психијатрију]] Универзитетске клинике у Бечу од 1928. до 1945. године, под чијим супервизорством ће радити после дипломирања.
 
Већ 1929. године развио је концепт три групе вредности, или три могућа начина на који можемо пронаћи смисао у животу. Те три могућности су: 1. кроз стварање нечега, кроз рад; 2. кроз љубав, неко познанство, искуство; 3. када се сретнемо са неумољивом судбином коју не можемо променити (као што је, на пример, неизлечива болест) можемо променити сопствени став према тој судбини.<ref>Viktor E. Frankl, Viktor Frankl Recollections: An Autobiography, Cambridge, Massachusetts: Perseus Publishing, 2000</ref> То су били почеци Франклове логотерапије.
И питам се не би ли све то могло да се прошири изван појединачног људског живота и примени на продужење живота човечанства у целини. Можда је истина да и човечанство има своју шансу да преживи атомско доба ако се људи, и сви народи, окупе на заједничким задацима, ако сви буду захваћени не само оним што [[логотерапија]] назива вољом за смислом већ и заједничком вољом за једним заједничким смислом?''<ref>Виктор Е. Франкл, Зашто се нисте убили: Тражење смисла живљења, Београд: Ж. Албуљ, 1994, Предговор српском издању од Виктора Франкла</ref>
 
1946. године Франкл је постављен на чело Поликлинике за неурологију у Бечу где остаје до 1971.<ref name=automatski generisano2>[https://en.wikipedia.org/wiki/Viktor_Frankl Viktor Frankl - Wikipedia, the free encyclopedia<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref>
 
1947. се оженио Елеонором Швиндт. Они су добили ћерку Габријелу, која је постала дечји психолог.
1948. Франкл је добио докторат из [[Филозофија|филозофије]].
 
1955. постао је професор неурологије и психијатрије на Универзитету у Бечу, а као гостујући професор предавао је на [[Харвард Универзитет|Харварду]], [[Кембриџ|Кембриџу]]у, Универзитетима у Даласу, Питсбургу, Масачусетсу, Сан Дијегу (Калифорнија), где је 1970. основана и катедра за логотерапију, теоријски правац чији је он оснивач.<ref>Виктор Франкл,name=automatski Нечујанgenerisano1 вапај за смислом: Психотерапија и хуманизам, Београд: ИП ''Жарко Албуљ'', 2000, Предговор српском издању</ref> У Бечу је 1992. основан ''Институт Виктор Франкл''.
 
Франкл је умро 2. септембра 1997. године, у 92. години живота. Иза њега остала је његова супруга Елеонора, ћерка др Габријела Франкл-Весели, унуци Катарина и Александар, и праунука Ана-Викторија, као и 39 књига преведених на 40 светских језика. <ref>https: name=automatski generisano2 //en.wikipedia.org/wiki/Viktor_Frankl</ref>
 
== Заоставштина ==
 
Виктор Франкл је сматрао да су психоанализа и индивидуална психологија недовољно посвећене људској димензији, која мора бити окосница теоријског и практичног рада сваког психотерапијског правца.<ref>Виктор Франкл,name=automatski Нечујанgenerisano1 вапај за смислом: Психотерапија и хуманизам, Београд: ИП ''Жарко Албуљ'', 2000, Предговор српском издању</ref> Он је сматрао да се проблеми људи који се обраћају за психолошку помоћ не односе толико на сексуалност или осећање инфериорности, већ да је у њиховом корену потреба да се задовољи потреба за смислом. Франклова психологија се назива ''висинском'' јер он говори о вери у људску хуманост, и само веровање у више људске тежње може помоћи да се оне покрену и развију.
 
У оквиру логотерапије, која се сматра једном од категорија [[Хуманистичка психологија|хуманистичке психологије]], Франкл је развио две иновативне технике: парадоксну интенцију (супротну намеру) и дерефлексију. Неколико аутора тврди да је логотерапија једина која је успела да развије псиохотерапијске технике у правом смислу те речи.<ref>Kaczanowski, G., u A. Burton, Modern Pszchotherapeutic Practice. Palo Alto, Science and Behavior, 1965</ref>
1.572.075

измена