Битка код Батине — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 29:
 
Снаге 75. стрељачког корпуса 57. армије и тек основане [[51. војвођанска дивизија НОВЈ|51. војвођанске дивизије НОВЈ]] су се распоредили на левој обали Дунава од [[Баја|Баје]] до [[Бачка Паланка|Бачке Паланке]]. Са друге стране [[Вермахт]] је распоредио [[Дивизија Бранденбург|дивизију Бранденбург]] од ушћа Драве до [[Батина (Драж)|Батине]], а од Батине до Баје новоформирану [[31. СС дивизија|31. мађарску СС дивизију Ломбард]], појачану мађарским фашистима. Комбиноване немачке снаге у почетку батинске операције бројале су преко 30.000 војника, а на
крају преко 60.000 војника<ref>Срета Савић: 51. ВОЈВОЂАНСКА ДИВИЗИЈА,. ppстр. 28, према Архив Војноисторијског института, к. 2, рег. бр. 12/1; НАВ. НТ. 311 ф. 191; генерал--пуковник Шарохин, пук. В. Петрукин: Војноисторијски журнал, 1961, 2. ppстр. 25–36; Архив Војноисторијског института, к. 1395, рег. бр. 1-4.</ref>. Над њима је команду преузео штаб [[2. оклопна армија (Немачка)|Друге оклопне армије]], који је своје корпусе у [[Југославија|Југославији]] постепено предавао [[Група армија Е|групи армија Е]]. Наведене совјетске и југословенске снаге имале су задатак да енергичним нападом на осовинске снаге да форсирсају Дунав, створе и одбране мостобран. Током битке, обе стране енергично су привлачиле додатне снаге. Јединице на Сремском фронту ([[Први пролетерски корпус НОВЈ|Први пролетерски корпус]] и 68. стрељачки корпус Црвене армије) имале су задатак да снажним притиском вежу немачке снаге пред собом, и онемогуће њихово пребацивање у [[Барања|Барању]].
 
== Битка ==
Ред 35:
 
== Жртве ==
У бици код Батине је за 18 дана новембра 1944. године, погинуло 1.885 војника, а од тога су губици Црвене армије били 1.237{{sfn|Божић|1978|pp= 559}} погинулих бораца, а 648{{sfn|Божић|1978|ppp=501}} из редова [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]].
 
== Исход ==
Ред 51:
 
 
Ове јединице су биле подељене, односно оне које су се налазиле северно од Батине, биле су подређене ''„Врховној команди (немачке) копнене војске“'' ({{јез-нем|Oberkommando des Heeres}}, скр. OKH), а оне јужно од Батине, биле су подређене ''„Врховној команди (немачких) оружаних снага“'' ({{јез-нем|Oberkommando der Wehrmacht}}, скр. OKW).<ref>Божић, Никола: ''„Батинска битка“'' (Београд: ''Издавачка организација „Рад“'', (1978,). ppстр. 23)</ref></br>
 
У овај број нису урачунате [[Полиција|полицијске]] јединице (''[[Немци|немачке]], [[Мађари|мађарске]] и [[Хрвати|хрватске]]''), као ни [[Усташе|усташке]] и [[Хрватско домобранство|домобранске]] постројбе (''јединице'').</br>
Ред 57:
 
'''Командни кадар немачке војске'''</br>
* [[Командант]] ''„Дивизијe„Дивизије Бранденбург“ био је '' [[генерал-мајор]] ({{јез-нем|Generalmajor}}) Херман Шулте-Хојтхаус (1898-1979)
* Командант ''„44. пешадијске дивизије“'' био је [[генерал-потпуковник]] ({{јез-нем|Generalleutnant}}) Ханс-Гинтер фон Рост (1894-1945)
* Командант ''„31. добровољачке SS Бачке дивизије“'' био је генерал-мајор ({{јез-нем|SS-Brigadeführer}}) Густав Ломбард (1895-1992)
Ред 68:
 
 
Из ваздуха их је помагала ''„17. ваздухопловна армија“'' ({{јез-рус|17-я возду́шная а́рмия}}).<ref>Божић, Никола: ''„Батинска битка“'' (Београд: ''Издавачка организација „Рад“'', (1978,). ppстр. 36)</ref></br>
 
 
'''Командни кадар црвене армије'''</br>
Командант ''„57. армије СССР-а“'' био је [[генерал-пуковник]] Михаил Николаевич Шарохин<ref>Божић, Никола: ''„Батинска битка“'' (Београд: ''Издавачка организација „Рад“'', (1978,). ppстр. 37)</ref> (1898-1974).</br>
* Командант ''„75. стрељачког корпуса“'' био је генерал-мајор Адриан Захарович Акименко<ref>Божић, Никола: ''„Батинска битка“'' (Београд: ''Издавачка организација „Рад“'', (1978,). ppстр. 56)</ref> (1898-1989)
* Командант ''„68. стрељачког корпуса“'' био је генерал-мајор Иван Кондратјевич Кравцов<ref>Божић, Никола: ''„Батинска битка“'' (Београд: ''Издавачка организација „Рад“'', (1978,). ppстр. 38)</ref> (1896-1964)
* Командант ''„4. гардијског механизованог корпуса“'' био је генерал-потпуковник [[Владимир Жданов|Владимир Иванович Жданов]] (1902-1964)
 
 
Командант ''„17. ваздухопловне армије“'' био је генерал-потпуковник [[Владимир Судец|Владимир Александрович Судец]]<ref>Божић, Никола: ''„Батинска битка“'' (Београд: ''Издавачка организација „Рад“'', (1978,). ppстр. 39)</ref> (1904-1981).</br>
 
== Јединице НОВЈ ==
У бици код Батине учествују и јединице НОВЈ, односно [[51. војвођанска дивизија НОВЈ|51. (''војвођанска'') дивизија]], која је формирана 31. октобра 1944. године, под именом ''„3. војвођанска народноослободилачка ударна дивизија“'', али је већ 13. новембра 1944. године, променила име у ''„51. војвођанску народно ослободилачку ударну дивизију“''.<ref>Божић, Никола: ''„Батинска битка“'' (Београд: ''Издавачка организација „Рад“'', (1978,). ppстр. 47)</ref></br>
За разлику од осталих ''„војвођанских дивизија“'', које то биле само по имену, јер им је састав чинили углавном Срби из Босне и Херцеговине, 51. (''војвођанска'') дивизија НОВЈ је попуњена људством са простора Срема, Бачке и Баната, а само мањим делом из Босанске Крајине.</br>
Дивизија је после коначне попуне имала у свом саставу 9.582 борца.</br>
Ред 95:
 
'''Командни кадар НОВЈ'''</br>
Командант 51. (''војвођанске'') дивизије НОВЈ био је [[потпуковник]] Срета Савић - ''Коља''<ref>Божић, Никола: ''„Батинска битка“'' (Београд: ''Издавачка организација „Рад“'', (1978,). ppстр. 48)</ref> (1913-1990).</br>
* Командант ''„7. војвођанске ударне бригаде“'' био је [[Милан Јешић Ибра|Милан Јешић - ''Ибра'']]<ref>Божић, Никола: ''„Батинска битка“'' (Београд: ''Издавачка организација „Рад“'', (1978,). ppстр. 49)</ref> (1914-1986)
* Командант * ''„8. војвођанске ударне бригаде“'' био је [[Милан Корица Ковач|Милан Корица - ''Ковач'']]<ref>Божић, Никола: ''„Батинска битка“'' (Београд: ''Издавачка организација „Рад“'', (1978,). ppстр. 50)</ref> (1919-1987)
* Командант ''„12. војвођанске ударне бригаде“'' био је Душан Дороњски - ''Јоцика''<ref>Божић, Никола: ''„Батинска битка“'' (Београд: ''Издавачка организација „Рад“'', (1978,). ppстр. 52)</ref> (1922-1992)
* Командант ''„14. војвођанске (словачке) ударне бригаде“'' био је Јан Пољик - ''Ђура''<ref name="automatski generisano1">Божић, Никола: ''„Батинска битка“'' (Београд: ''Издавачка организација „Рад“'', (1978,). ppстр. 53)</ref> (19??-19??)
* Командант ''„Артиљеријске бригаде“'' био је Војислав-''Воја'' Живановић - ''Џокеј''<ref name="automatski generisano1" /> (1920-19??)
 
Ред 119:
* [http://www.znaci.net/00001/73.htm Никола Божић: СЕДМА ВОЈВОЂАНСКА НОУ БРИГАДА]
* [http://www.znaci.net/00001/184.htm Никола Божић: РОВОВИ И МОСТОБРАНИ (ОСМА ВОЈВОЂАНСКА БРИГАДА)]
* {{cite book|authorlast=Никола Божић|first=Никола|title=Батинска битка|location=Београд|publisher=Издавачка организација „Рад“|year=1978}}
{{refend}}