Звучни филм — разлика између измена

Први звучни филм '''Џез певач''' у ствари није био потпуно звучно остварење,<ref>[http://gorila.jutarnji.hr/profile/volim_igre/2011/06/01/prvi-zvuni-film-kada-je-snimljen-prvi-film-sa-zvukom-zvuk-u-filmu Prvi zvučni film, kada je snimljen prvi film sa zvukom, zvuk u filmu - Gorila.hr<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref> јер синхронизација звука се није односила на целокупан филм. Наиме, само делови који су се односили на музичке тачке били су синхронизовани, а остали играни делови били су пројектовани као и ранији филмови (поднасловљавањем - титловањем).

Први потпуно говорни звучни филм појавио се годину дана касније (1928) под називом [[Светла Њујорка]] (Lights of New York (1928.).<ref>[http://svetfilma.weebly.com/zanimljivosti.html Zanimljivosti - Svet filma<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref> <ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/t44011.lt.html Политика Online<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref>Тек од 1929. звучни филмови се масовно производе па је звучни филм и први мјузикл који је добио Оскара за најбољи филм [[Бродвејска мелодија (филм)|Бродвејска мелодија]] („The Broadway Melody“ 1929.) у режији [[Хери Бомонт|Херија Бомонта]].<ref>[http://www.pocasni.com/2013/01/brodvejska-melodija-1929-prvi-zvucni-oskarovac/ Први звучни оскаровац]</ref> Редитељ се махом прославио стварањем немих филмова, све до режије овог филма када је стекао номинацију за најбољег редитеља. Данас је овај филм познат због важности за историју филма а не по квалитету. Представљао је први холивудски мјузикл у потпуности снимљен у звучној техници, а део сцена је направљен у Техниколору (сачувана је само црно бела верзија). Познат је и као први звучни филм који је освојио Оскара, као и по томе што је успоставио вишедеценијску доминацију студија МГМ у жанру холивудских мјузикала.

Нужно прилагођавање постојећих филмских студија и [[Кинематографија|кинематографа]] новим техничким условима била је повезана са великим финансијским трошковима, а што се друштвене ситуације тиче(криза позната као [[велика криза|велика америчка депресија]]) само се једним делом могла подмирити повећаном цена улазница. Осим тога постојала је бојазан, да многе дотадашње звезде неће знати говорити и певати како то тражи филм, те да постоји могућност да на другим тржиштима филмови не буду прихваћени због језика, што је у немом раздобљу техником поднасловљавања (титловања) било доста једноставније и сигурније.<ref>[http://kresimirmikic.com/?page_id=2864 Povijest filma |<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref>