Липовичка шума — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
м Bot: Pretvaranje običnih izvora koristeći ref imena da bi se izbjegli duplikati (pogledaj također FAQ) |
||
Ред 21:
== Историја ==
После повлачења [[Панонско море|Панонског мора]], на овом терену остала су многа језера која су формирала површи [[Квартар|дилувијума]], створен је [[лес]], тако да је њихов континуитет испресецан речицама [[Неолит|млађег доба]]. Тако су створене данашње неравнине, [[Долина|долине]] и [[Брдо|брда]] које су прекриле шуме.<ref name="Посебна основа газдовања шумама Липовице од 1991. до 2000. године"
За време [[Први српски устанак|Првог српског устанка]], [[Карађорђе]] је са [[Сима Марковић (војвода)|Симом Марковићем]], [[Јанко Катић|Јанком Катићем]] и другим вођама устанка, у Липовичкој шуми припремао опкољавање и блокаду Београда. Пре тога, а и касније, у њој су хајдуковале многе [[Хајдуци|хајдучке дружине]].
Ред 29:
Кроз Липовицу су пролазили стари путеви који су повезивали Београд са јужном и југоисточном Србијом, такозвани руднички пут, а његов крак је везивао Шумадију код [[Остружница|Остружнице]] са [[Срем]]ом. Она је и сада раскрсница модерног Ибарског пута, од кога се одвајају краци према [[Космај]]у и [[Аранђеловац|Аранђеловцу]], као и неколико локалних путева, за [[Умка|Умку]], [[Рипањ]], [[Авала|Авалу]] и Сремчицу.
После [[Други светски рат|рата]], Липовичка шума је постала и ловно газдинство чија је основна делатност била унапређење и искоришћавање ловишта.<ref name="Барајевски простори"
Хемијски центар [[Војска Југославије|Војске Југославије]] био је смештен у шуми и коришћен је као резервоар за гориво. Он је био мета током [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО бомбардовања Србије 1999. године]]. Експлозија и накнадни пламен били су видљиви километрима и изазвали су велику штету самој шуми која је изгорела у широком обиму око резервоара.<ref name="Експлозија у шуми">[[Lipovička šuma|Википедија на енглеском - чланак Lipovička šuma]]</ref>
Ред 38:
У Липовици се налази узгајалиште расних коња, а оно се налази у склопу шумског газдинства [http://www.srbijasume.rs/ ЈП „Србијашуме“]. Ловиште обилује многобројном и разноврсном дивљачи - [[Срна|срнама]], [[Муфлон|муфлонима]], [[Зец|зечевима]], [[Фазан|фазанима]], [[Лисица|лисицама]], [[Јаребица|јаребицама]] и другом [[Дивљач у Србији|дивљачи]]. У Липовици је основана фазанерија у којој се гаје фазани и за друга ловна подручја.
Положај шуме доминира овим крајем - са њених пропланака пружа се изванредан видик на ближу и даљу околину, на [[Београд]], али и на планине [[Шумадија|Шумадије]] - [[Авала|Авалу]], [[Космај]], [[Букуља|Букуљу]], [[Сувобор]], [[Маљен]], [[Повлен]], [[Медведник]], [[Јагодња|Јагодњу]], [[Цер (планина)|Цер]], па и на сам Срем и [[Фрушка гора|Фрушку гору]].<ref name="Барајевски простори"
Клима делује снажно на биљни свет, ветрови дувају најчешће зими из правца југозапада, а лети са запада и и северозапада. Просечна годишња температура је 11,7[[Степен целзијуса|°С]]. На развој шуме на овим теренима знатно утиче [[влага]], [[ветар]], [[светлост]], као и органски чиниоци, потом надморска висина, нагиб, конфигурација терена, геолошка подлога, биљни и животињски свет овог краја и други фактори.<ref name="Посебна основа газдовања шумама Липовице од 1991. до 2000. године"
Данас се шума као излетнички и рекреативни центар слабо користи, мада за то постоје врло добри услови. Шума се пречишћава од шибља, кроз њу су просечене широке праве стазе (просеци). Многи делови шуме се крче, а засађују се нова стабла.
Када се буду уредиле стазе ради лакшег пролаза кроз шуму, довела вода и изградили угоститељски објекти, Липовица би могла да постане веома привлачно и занимљиво излетиште Београда и околине.<ref name="Барајевски простори"
== Литература ==
| |||