Девијантност (социологија) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м datum
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 1:
{{3Г2015}}
{{Социологија}}
У социологији, '''девијантност''' представља свако понашање које одступа од норми и вредности, прихваћених у некој друштвеној средини, друштвеној скупини или друштву као целини.<ref name="automatski generisano1">{{citeCite book|last=Haralambos|first=Michael|title=Uvod u sociologiju|year=1980|publisher=Globus|location=Zagreb}}</ref> Само постојање неког нормативног и вредносног оквира нужно претпоставља и облике одступања од општекорисног, које може имати крајње позитивне последице, преко безазленог, до кршења норми које штите приватно власништво или грубо напада на темељне вредности као што су здравље и живот. Зависно од облика одступања, остварује се и друштвена реакција од награде преко незаинтересираности до благе и тешке казне.
 
Девијантност је релативна, што значи да не постоји апсолутни начин да се дефинше девијантан чин. Девијантност се може дефинисати само у односу на неки одређени стандард, а нема стандарда који би били фиксни или апсолутни. Као таква, девијантност варира од времена до времена или од места до места. <ref name="automatski generisano1" />
Ред 67:
Сви се функционалисти слажу да су механизми друштвене контроле потребни да би обуздали девијантност и тако штитили друштво. Међутим, многи тврде како одређена количина девијантности има позитивну функцију, како доприноси одржавању и добробити друштва.
[[Емил Диркем]] тврди да је злочин неизбежан и нормални аспект друштвеног живота, како је саставни део свих здравих друштава. Неизбежан је, зато што сваки члан друштва не може бити једнако одан заједничким вредностима и моралним уверењима друштва.
Злочин није само неизбежан, он може бити и функционалан. Диркем тврди да он постаје н нефункционалан само кад му је стопа необично висока. Он тврди да свака промена у друштву почиње неким обликом девијантости. Да би наступила промена, оно што је јуче била девијантост, данас мора постати нормално. Будући да је одређена количина промене здрава за друштво, да би напредовало уместо да стагнира, девијантност је такође потребна.<ref>{{cite book|authorlast=Calhoun|first=Craig J. Calhoun|title=Classical sociological theory|publisher=Wiley-Blackwell|year=2002|isbn=978-0-631-21348-2|pages=107}}</ref>
Ако је злочин неизбежан, која је функција казне? По Диркему без казне, друштвене установе изгубиле би моћ да контролишу понашање и стопа злочина достигла би степен на којем злочин постаје нефункционалан, тако здравом друштву требају и злочин и казну. И једно и друго је неизбежно и функционално.
 
Ред 76:
 
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last=Haralambos|first=Michael|title=Uvod u sociologiju|year=1980|publisher=Globus|location=Zagreb}}
 
[[Категорија:Социологија]]