Патријаршијски двор у Сремским Карловцима — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
м Bot: Pretvaranje običnih izvora koristeći ref imena da bi se izbjegli duplikati (pogledaj također FAQ) |
||
Ред 3:
'''Патријаршијски двор у Сремским Карловцима''' је [[Владичански двор|двор]] (боравиште) [[Епископ сремски|владике сремског]], а до [[1930]]. године и [[Патријарх српски|Патријарха српског]]. У непосредној је близини [[Епархија|епархијске]] [[Саборна црква у Сремским Карловцима|Саборне цркве]].
Патријаршијски двор једна је од највелелепнијих грађевина у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]], а такође је један од најлепших примера [[Владичански двор|владичанских дворова]] у [[Српство|Српству]]<ref>[http://www.karlovci.org.rs/kulturna-ruta.html Sremski Karlovci<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref>.
Патријаршијски двор у Сремским Карловцима је [[Списак споменика културе од изузетног значаја|Споменик културе од изузетног значаја]].
Ред 13:
По уједињењу [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] [[1920]]. [[Српска православна црква|патријаршијско]] средиште се званично пресељава у [[Београд]], где се зида нови [[Патријаршијски двор у Београду|двор]]. Због зидања новог двора, [[патријарх српски|српски патријарх]] све до [[1930]]. године борави двору у [[Сремски Карловци|Карловцима]]. После тога, патријаршијски двор у Сремским Карловцима постаје седиште [[епархија сремска|владике сремског]], чије је звање васпостављено после више од два века.
У току [[Други светски рат|Другог светског рата]], када је цео [[Срем]] био у оквиру злогласне [[Независна Држава Хрватска|НДХ]], задње Патријаршијског двора није теже страдало, али је било похарано и из њега су однете многе драгоцености у [[Загреб]] (намештај, други предмети). Значајан део ових драгоцености никада није враћен<ref>[http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.php?id=677 Споменици културе у Србији<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref>.
== Архитектура ==
Ред 26:
Патријаршијски двор је не само управно седиште [[Епархија|епархије]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]], него се у њеном делу налази и [[Благајна|Ризница]]. Ризница је отворена за јавност и у њој је се налази стална поставка. Неки од предмета у поставци донешени су из разорених и угрожених цркава у [[Босна и Херцеговина|Босни]] и [[Хрватска|Хрватској]]. У седам одаја смештене су драгоцености, уметнички материјал, [[икона|иконе]], [[портрет]]и, различити предмети примењене уметности и [[библиотека]] ретких и вредних рукописа и старе штампане књиге. 13 портрета епископа и митрополита који су владали Карловачком патријаршијом, смештено је у највећој одаји Ризнице. Рестаурирани остаци иконостаса из у [[Други светски рат|Другом светском рату]] оскрнављених манастира Старо и Ново Хопово, такође се налазе у Ризници. Најстарија књига у Ризници је „Цветник“, написан у 15. веку. „Цветник“ је био врста уџбеника за младе монахе. Златом ткани фелон (огртач) у којем је хиротонисан [[Петар I Петровић Његош|Свети Петар Цетињски]], престони крстови, златни и сребрни путири, као и композиција „Поворка светих Срба“, чувеног иконописца [[Мојсије Суботић|Мојсија Суботића]], део су ове Ризнице.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:527645-Patrijarsijski-dvor-u-Sremskim-Karlovcima---riznica-srpske-istorije Ризница српске историје]</ref>
Данас је зграда стално пребивалиште [[епархија сремска|владике сремског]] и летње пребивалиште [[патријарх српски|српског патријарха]] и, истовремено, музеј [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Зграда и парк се беспрекорно одржавају. Двор је [[списак споменика културе од изузетног значаја|споменик културе од изузетног значаја]]<ref>[http://pzzzsk.rs/sremski-karlovci/patrijarsijski-dvor.html Patrijaršijski dvor u Sremskim Karlovcima: Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref>.
== Галерија ==
<center><gallery widths="150px" heights="150px" perrow=4>
| |||