ОШ „Илија Гарашанин” Гроцка — разлика између измена

[[Илија Гарашанин]] ([[1812.|1812]]-[[1874.|1874]]) рођен је у Гарашима, од оца [[Милутин Савић Гарашанин|Милутина Савића]], познатог Карађорђевог устаника и трговца из времена владавине кнеза Милоша<ref>Народна енциклопедија, Ст. Станојевић, Загреб, 1925—1929.</ref>. Његово образовање било је слабо па се може рећи да је био самоук. Млад је ступио у државну службу ([[1834]]) и обављао разне државне дужности до [[1867]], кад је пензионисан. Уз [[Јован Ристић|Јована Ристића]] и [[Никола Пашић|Николу Пашића]], највећи је српски државник [[19. век]]а. Био је министар унутрашњих послова за време владе уставобранитеља. У то време је написао државни програм, чувено „Начертаније” и саставио полицијски законик. За друге владавине кнеза Михаила био је председник владе и министар иностраних послова (1861-1867). Његово је и кнез Михаилово дело Први балкански савез. Био је у служби и [[Обреновић]]а и [[Карађорђевића]]. Потајно је живео у уверењу да ће га народ једног дана изабрати за кнеза. Српска држава и њени проблеми били су му основна преокупација. Гарашанин је био висок растом, кошчат и сув, што је Тому Вучића навело да га назове „дугачки хрт”. Један савременик је записао да је „тог човека Бог створио за поглавара земље”, док је другог подсећао на „млетачке сенаторе”. Био је неуморан у вођењу политичких разговора, писањудугих писама, пијењу кафе и пушењу дувана. „Ван државе човек нема живота, нити историје.”<ref>{{cite book|ref= harv|last=Stokes|first=Gale|title=Politics as Development: The Emergence of Political Parties in Nineteenth Century Serbia|url=http://books.google.com/books?id=pokNAQAAMAAJ|year=1990|publisher=Duke University Press}}</ref>

== Референце ==

 

== Спољашње везе ==