Прогресивна парализа — разлика између измена

м
Bot: Pretvaranje običnih izvora koristeći ref imena da bi se izbjegli duplikati (pogledaj također FAQ); козметичке измене
м (Bot: Pretvaranje običnih izvora koristeći ref imena da bi se izbjegli duplikati (pogledaj također FAQ); козметичке измене)
| Image = Tabes Dorsalis.jpg
| Caption = Дегенеративне промена задњих коренова кичмене мождине код прогресивне парализе
| Field = [[Неурологија]]<br />[[Dermatovenerologija|Dermatovenerologija]]
| DiseasesDB = 29061
| ICD10 = {{ICD10|A|52|1|a|50}}
Таерцијерни сифилис настаје у нелеченом облику сифилиса због деструктивних промена ([[Demijelinizirajuće bolesti|демијелинизације]]) мијелинског омотача нерава. Код нелечених случајева терцијерног [[сифилис]]а развија се клиничка слика прогресивне парализе или неуросифилиса. У овој фази сифилис није преносив. Међутим, данас ретко ко (изузев у јако неразвијеним земљама света) <ref>Mao S, Liu Z.'' Neurosyphilis manifesting as lightning pain.'' Eur J Dermatol. Jun 2 2009</ref> долази у ову фазу захваљујући успешној примени [[Медикаменти|медикамената]].<ref>Timmerman M, Carr J. ''Neurosyphilis in the modern era.'' Neurol Neurosurg Psychiatry. Dec 2004;75(12):1727-30.</ref> Терцијарни сифилис најчешће се испољава у облику неуросифилиса, који може бити асимптоматски или имати форму менингитиса, менинговаскуларног сифилиса са развојем можданог инфаркта, дорзалне усахнулости ({{јез-лат|tabes dorsalisa}}), прогресивне парализе или изоловане оптичке атрофије. Наведени обници неуросифилиса могу се јавити изоловано или, што је учесталије, комбиновано. Описани су и случајеви у којима терцијарни сифилис, може да захватити и [[Крвни судови|крвне судове]], [[кост]]и итд.
 
Прогресивна парализа се јавља код око 3% до 10% болесника са нелечененим сифилисом, и то у периоду од 10-30 година после примарне [[инфекције]], <ref>Clark EG, Danbolt N. ''The Oslo study of the natural history of untreated syphilis; an epidemiologic investigation based on a restudy of the Boeck-Bruusgaard material; a review and appraisal''. J Chronic Dis 1955; 2(3): 311−44</ref> и обично повезане са падом [[Имунски систем|имунитетимунитета]]а у организму.
 
Иако је у развијеном свету (у 21. веку) прогресивна парализа, јако ретка болест, последњих деценија забележен је пораст броја оболелих. Rазлог томе је што се због јако ретког јављања прогресивне парализе ређе мисли на њу, и зато изостаје (или је несигурна) дијагноза болести, терапија значајно касни или сасвим изостаје.<ref name="Ref1">Mihailo Mirković, Vilma Jovičić , Ivana Basta, Ivan Marjanović, Dragana Lavrnić, ''Značaj kombinovane primene testova u serumu i likvoru kod bolesnika sa sumnjom na neurosifilis'', Vojnosanit Pregl 2007; 64(4): 271–274. UDC: 616.8-009.1:616.972-06 [http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0042-8450/2007/0042-84500704271M.pdf Kazuistika]</ref>
 
== Епидемиологија ==
Према проценама из [[1999]] [[Светска здравствена организација|Светске здравствене организације]] проценила је да је у свету било око 12 милиона нових случајева [[сифилис]]а у одраслих особа. У [[Сједињене Америчке Државе|САД]], број случајева годишње, порастао је са мање од 10.000 у [[1956]]. на више од 50.000 у [[1990]]. Пораст [[Инциденца|инциденце]] у [[Сједињене Америчке Државе|САД]] је највећи међу сиромашним становништвом, [[Хетеросексуалност|хетеросексуалцима]], [[црнци]]ма, и становницима у градовима [[Њујорк]]а, [[Калифорнија|Калифорније]], и на југозападу [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. <ref>''Symptomatic early neurosyphilis among HIV-positive men who have sex with men--four cities, United States, January 2002-June 2004.'' MMWR Morb Mortal Wkly Rep. Jun 29 2007;56(25):625-8.</ref> Данас, у групи болесника са неуросифилисом већину чине они са [[АИДС]]-ом јер је код њих ток болести фулминантнији, а [[симптом]]и резистентнији на [[Терапија|терапију]]. <ref>Berry CD, Hooton TM, Collier AC, Lukehart SA. ''Neurologic relapse after benzathine penicillin therapy for secondary syphilis in a patient with HIV infection.'' N Engl J Med 1987; 316(25): 1587−9.</ref>
 
У последњој декади регистровано је педесетоструко увећање броја оболелих у [[Европа|источној Европи]],<ref>Tichonova L, Borisenko K, Ward H, Meheus A, Gromyko A, Renton A. Epidemics of syphilis in the Russian Federation: trends, origins, and priorities for control. Lancet 1997; 350(9072): 210−3</ref> док се у [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Америчким Државама]] сифилис појављује епидемично, у циклусима сваких 7 до 10 година.<ref name="Mirković">Mirković M, Jovičić V, Basta I, Marjanović I, Lavrnić D. ''Značaj kombinovane primene testova u serumu i likvoru kod bolesnika sa sumnjom na neurosifilis''. Vojnosanitetski pregled. 2007; 64(4):271-274. [http://scindeks-clanci.nb.rs/data/pdf/0042-8450/2007/0042-84500704271M.pdf scindeks-clanc], Приступљено 24. 4. 2013.</ref>
 
У појединим деловима [[Африка|Африке]], [[инциденца]] је већа од 2.300 случајева на 100.000 становника. У [[Нигерија|Нигерији]], веома често болесници истовремено болују од [[сифилис]]а и [[АИДС]]-а и имају атипичне манифестације болести, са недекватним и спорим одговором на терапију, а умриру и знатно раније у односу на боленике описане у западној литератури, (што је углавном последица нижег нивоа здравља и здравствене просвећености). <ref>Nnoruka EN, Ezeoke AC. ''Evaluation of syphilis in patients with HIV infection in Nigeria.'' Trop Med Int Health. Jan 2005;10(1):58-64.</ref>
1.572.075

измена