Колката — разлика између измена

Подручје је било насељено преко 2 хиљаде година. Историја града започиње доласком [[Британска источноиндијска компанија|Британске источноиндијске компаније]] [[1690]]., када је компанија започела са успостављањем трговине у Бенгалу. Британци су [[1699]]. саградили тврђаву Форт Вилијам, која су користили као регионалну базу. Колката, која се тада звала Колката је постала седиште једне од три британске области у Индији. Због сукоба са Французима у Индији тврђава је ојачана [[1756]]. Наваб од Бенгала је протестовао због милитаризације, па је заузео Форт Вилијам тврђаву. Британци су након годину дана поново поново освојили тврђаву. Колката је постала [[1772]]. главно седиште Британске Индије. До 1805. исушене су мочваре, а Колката је постала "''град палата''". Почетком 19. века Колката се састојала од два града, британског и индијског. Од 1850их долази до убрзане индустријализације, посебно је постала позната по текстилној индустрији и преради [[јута|јуте]]. Због индустрије улагало се у инфраструктуру, тј. железницу и телеграф. У граду се појавила и нова класа Индијаца, који су често били професионалци, читали новине, били англофили и најчешће припадали вишим хинду кастама. Колката је временом постала центар индијског покрета за независност. Подела Бенгала из [[1905]]. представљала је јако непопуларан потез, који је довео до протеста и бојкота енглеске робе. Због тих протеста, а и због административно неповољног положаја Колкате главни град је [[1911]]. постао Њу Делхи. Током [[Други светски рат|Другог светског рата]] Јапанци су два пута бомбардовали луку. Храна је кориштена за војску, па су милиони у Бенгалу страдали од глади током [[1943]]. Захтев за формирањем муслиманске државе је 1946. изазвао велике нереде и преко 2.000 мртвих. [[Подела Индије]] је довела до великог насиља и одласка великог броја муслимана у [[Бангладеш|Источни Пакистан]]. У исто време у град је дошло стотине хиљада хиндуса.