Романски народи — разлика између измена

Употреба [[латински језик|латинског језика]] први пут је забиљежена у регији [[Лацио|Лацијум]] у средњој Италији, гдје су говорници пралатинског постојали од око [[1000. п. н. е.]] Са успоном [[Римско царство|Римског царства]], прво се проширила широм Италије и онда на [[југозападна Европа|југозападну]], [[западна Европа|западну]], [[средња Европа|средњу]] и [[југоисточна Европа|југоисточну]] [[Европа|Европу]] и [[Северна Африка|сјеверну]] [[Африка|Африку]] као и дуж [[југозападна Азија|западне]] [[Азија|Азије]]<ref name="HarrisVincent2001">{{cite book|first1=Martin|last1=Harris|first2=Nigel|last2=Vincent|title=Romance Languages|location=London, England, UK|publisher=Routledge|year=2001}}</ref>. Послије [[Пад Римског царства|пада Западног римског царства]], употреба латинског се смањила, али је још увијек остала у широкој употреби, преко [[Католичка црква|Католичке цркве]], или [[германи|германских]] [[Визиготи|Визигота]] и [[Франачка|Католичког франачког краљевства]] [[Хлодовех I|Хлодовех]]а<ref name="HarrisVincent2001" />. Дијелом због регионалним варијацијама на латинском језику и локалних средина, неколико језика је настало од њега, стварајући романске језике<ref name="HarrisVincent2001" />. [[Шпански језик|Шпански]] и [[португалски језик]] су се ширили по [[Северна Америка|северној]], [[средња Америка|средњој]] и [[јужна Америка|јужној]] [[Америке|Америци]] током [[колонизација|колонизације]]<ref name="HarrisVincent2001" />. [[Француски језик]] се проширио по свим [[континент]]има током колонизације<ref name="HarrisVincent2001" />. [[Италијански језик]] је постао национални језик Италије у [[19. век|19. вијеку]] настајући од неколико сличних дијелеката романских језика<ref name="HarrisVincent2001" />. [[Румунски језик]] се развио првобитно у [[Дакоромански језици|дакороманску варијанту]] која је национални језик [[Румунија|Румуније]], али и у друге варијанте као што је [[цинцарски језик]]<ref name="HarrisVincent2001" />.