Палата са октогоном (Ниш) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м sablon |
|||
Ред 19:
== Историјат ==
Развој античког Наиса (данашњег Ниша) започет је с краја 1. века пре Христа, прво као војно утврђење на десној обали Нишаве (на простору на коме су у 18. веку Османлије сазидале нишку Тврђаву и Градском пољу северно од тврђаве). Међу ауторитетима, влада мишљење да је раноримском граду на десној обали Нишаве претходило мање домородачко село ({{јез-лат|vicus}}), што је било пресудно и за образовање војног утврђења у његовој близини.<ref>П. Петровић, ''Ниш у античко доба'', Ниш 1976,
Положај и организација Наисуса у античко доба била је условљена расположивим површинама за изградњу насеља у средишњем делу Нишке котлине. Ондашњим градитењима, за образовао и развијао античког град на раскрсници важних балканских путних праваца, као најповољнија локација указао се меандар реке Нишаве, због лакшег повезивање леве и десне обале, реке, али бољих могућности за одбрану града. Као посебно интересантна топографска позиција за античке градидетеље била је десна обали Нишаве, јер је у односу на друге делове котлине била пространа, равна и погоднија за заснивање насеља и некропола (можда утврђења).<ref> Ј. Ћирић, Прилог историјско-географском проучавању локације Ниша, Нишкизборник 1, Ниш 1974, 28 – 29;</ref><ref>М. Костић, ''Нишка котлина'', Ниш 1967,
На основу расположиве археолошке, историјске и епиграфске грађе у развоју градског насеља Наис могу се издвојити:
Ред 32:
[[Вила (грађевина)|Вила]] са октогоном, највероватније, је изграђена у првој деценији 4. века (309-310 године), нашта указује откриће бронзаног новца Максимина Даја (кованог у Кизику), у малтеру зида октогоналне просторије.<ref>T. Čerškov, ''Niš - Tvrđava, Gradsko polje, lokalitet „Pešačka staza“, Dnevnik arheoloških istraživanja 1987., 04.12.1987, sitni nalaz C-18;'' G.Jeremić, 94</ref> Према мишљењу српског археолога Гордана Јеремић, ''ова грађевина је према начину градње и основи има своје паралеле у градитељским остварењима из Гамзиграда,<ref>Д. Срејовић, ''Царски дворац, у: Гамзиград - касноантички царски дворац,'' Београд 1983, 38</ref> Сплита, Аквинкума,<ref>L. Lavan, ''The residences of late antique govrenors: a gazetteer,'' Antiquité Tardive 7, 1999, 141, fi g. 5</ref> Солуна, Ефеса, али и низа других касноанатичких комплекса''.<ref>D. Scagliari Corlaita, ''Gli ambienti poligonali nell’architettura residenziale tardoantica, in: XLII Corsodi cultura sull’arte ravennate e bizantina''. Seminario internazionale sul tema: „Ricerche di ArcheologiaCristiana e Bizantina“, Ravenna, 14-19 maggio 1995,Ravenna 1995, 837-873</ref>
{{citat2|Археолошки материјал, елементи декорације и карактеристике градње указују да је могао бити изграђен у време тетрархије и коришћен током 4. века,<ref name=autogenerated22>П. Петровић, ''Римски царски градови и палате у Србији'',
Део виле са октогоном откривен у њеном северном делу, површине је око 320 м². Он има пет квадратних просторија, од којих је једна, централна, била октогоналног плана у унутрашњости и четири полукружне нише на дијагоналним странама. У просторије се улазило са југа, кроз двокрилна врата, ширине 1,90 m био на југу, прво у октогоналну одају а потом у две бочне (југоисточну и северозападну). Из њих се могло ући у друге две просторије објекта.
| |||