Стара атичка комедија — разлика између измена

'''Стара атичка комедија''' је назив за први период [[Античка грчка комедија|античке грчке комедије]], према канонској подели александријских граматичара. Најистакнутији драмски писац из овог периода је [[Аристофан]], чија дјела својом оштром политичком [[Сатира|сатиром]] и јасним [[Алузија|алузијама]] дефинишу комедиографско стваралаштво [[Атина|Атине]] током [[5. век п. н. е.|5. века]]. У његовим комедијама се исмевајунајважније институције и јавне особе тога времена. Поред многобројних атинских писаца тадашњице,<ref>[http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=3828 Aristofan | Hrvatska enciklopedija<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref> најзначајнији ривали Аристофона, били су [[Хермип]] и [[Еуполид]].

Унитаристи доводе у питање утицај дорских [[фарса|фарси]] и сицилијанске комедије. Сматрају да се античка комедија спонтано развила из атичких заметака. Фолклорно-ритуална предисторија условила је стално присуство хора у старој комедији, појаву комичког агона, парабазе и егзоде у виду старог комоса. Комос, весела и распусна поворка, приликом празника (посебно свечаности посвећених култу Диониса) обилази насеља певајући, ругајући се и збијајући шале. Том приликом поименично исмевају суграђане, упућују инвективе. А лична инвектива, посебно упућена истакнутим савременицима [[политичар]]има, [[Филозофија|филозоффилозофима]]има, [[Песник|песницима]], музичарима, типична је одлика старе атичке комедије. Управо лична инвектива допринела је да предмет атичких комедија буде актуелна проблематика атинског друштвеног живота. Политички и друштвени живот пружиће грађу песнику за стварање комичног заплета и изградњу комичног агона. Такав развој античке комедије могла је да обезбеди једино слобода говора остварена у демократској Атини. Ограничавање слободе говора значило је и крај старе атичке комедије што се поклапа са опадањем моћи атинског [[полис]]а и коначним поразом у [[Пелопонески рат|Пелопонеском рату]].

Европски сљедбеници, као што су [[Франсоа Рабле]], [[Мигел де Сервантес]], [[Сааведра Џонатан Свифт]], и [[Волтер]], искористили су технике писаца старе комедије како би у својим дјелима прекрили директно критиковање владе. Те технике присутне су и у појединим продукцијама данашњице; у [[Saturday Night Live]] скеч комедија шоуу или у британској серији [[Летећи циркус Монтија Пајтона|Летећи циркус]], [[Монти Пајтон|Монтија Пајтона]].<ref>[http://www.jedan-nula.com/vesti/evropski-fudbal/naslov/video-leteci-cirkus-montija-pajtona-fudbal Video: Leteći cirkus Montija Pajtona - Fudbal<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref>