Грађевина под сводовима и базилика у Нишкој тврђави — разлика између измена

м
Разне исправке
м (sablon; козметичке измене)
м (Разне исправке)
 
== Историјат ==
Развој античког Наиса (данашњег Ниша) започет је с краја 1. века пре Христа, прво као војно утврђење на десној обали Нишаве (на простору на коме су у 18. веку Османлије сазидале нишку Тврђаву и Градском пољу северно од тврђаве). Међу ауторитетима, влада мишљење да је раноримском граду на десној обали Нишаве претходило мање домородачко село ''(vicus)'', што је било пресудно и за образовање војног утврђења у његовој близини.<ref>П. Петровић, ''Ниш у античко доба'', Ниш (1976,). ppстр. 49.</ref>
 
Положај и организација Наисуса у античко доба била је условљена расположивим површинама за изградњу насеља у средишњем делу Нишке котлине. Ондашњим градитењима, за образовао и развијао античког град на раскрсници важних балканских путних праваца, као најповољнија локација указао се меандар реке Нишаве, због лакшег повезивање леве и десне обале, реке, али бољих могућности за одбрану града. Као посебно интересантна топографска позиција за античке градидетеље била је десна обали Нишаве, јер је у односу на друге делове котлине била пространа, равна и погоднија за заснивање насеља и некропола (можда утврђења).<ref> Ј. Ћирић, Прилог историјско-географском проучавању локације Ниша, Нишкизборник 1, Ниш 1974, 28 – 29;</ref><ref>М. Костић, ''Нишка котлина'', Ниш (1967,). ppстр. 296. </ref>
 
На основу расположиве археолошке, историјске и епиграфске грађе у развоју градског насеља Наис могу се издвојити:
Након оснивања провинције Горња Мезија, од 15. године после Христа, Наис је постао, поред војног логора и стратешки значајно цивилно насеље и трговачки центар на раскрсници путева, ка северу југу, западу и истоку Балкана.<ref>Симоновић Д. и сар. (1995). ''Историја Ниша'' У: Енциклопедија Ниша: прва књига, Ниш, Градина:Просвета</ref> На то упућује историјска, епиграфска и археолошка грађа која донекле указује на могући развој утврђеног античког града, након колонизације Римљана на десној обали Нишаве (простор данашње тврђаве). Наиме они су на том простору образовали поред војног и цивилно насеље којем је додељен статус ''муниципија'' - града са одређеним степеном самоуправног права, у време Хадријана (117—138).<ref>П. Петровић, ''Ниш у античко доба'', Ниш 1976,pp. 35 – 36.</ref>
 
У периоду Диоклецијанове владавине (284—305), а по свој прилици у време Лицинија (308—324) и Константина (306—337) антички Наисус доживљава процвет, нагло се развија, а расте и број становништва и војске.<ref>Д. Срејовић, ''Naissus – задужбина цара Константина, Римски царски градови и палате у Србији'', Галерија САНУ, књ. 73, Београд (1993). ppстр. 57–58</ref> То је заправо било доба када је у њему рођен чувени римски император и војсковођа Флавије Валерије Константин (Константин Велики), 274. године. Тада захваљујући Константину (владару целе Римске империје), Наис постаје снажан и неосвојив каструм, и значајан административни, економски и војни центар провинције [[Горња Мезија]]. У древном Наису Константин је након доношења Миланског едикта, хришћанима дозволио да, без последица, јавно исповедају своју веру, чиме је утро пут даљем развоју једне од најраспрострањенијих светских религија. Како је Град већ био густо насељен, то је отежавало подизање монументалних грађевина или његову темељну реконструкцију. Вероватно да је том приликом изграђен градски бедем, а поједине градске четврти реконструисане су за нове потребе.
 
== Положај и пространство археолошког налазишта ==
Са јужне стране улице сачувана су два ступца портика, димензија 70 х 87 cm и 85 х 85 cm, зидана од целих и фрагментованих опека, док је са северне стране неизграђен простор. Зидани ступци портика нижу се паралелно са улицом, док је унутрашњи зид подигнут за око 30 cm од нивоа улице.<ref>Ђуровић Љ.,& Вучковић Н. (2013). ''Водич Историјског архива Ниш.'' Ниш: Пунта.</ref>
 
Може се претпоставити да је приликом изградње античке улице, датоване у другу половину 5. или на почетку 6. века, уз извесне корекције, поштован правац већ трасиране старије градске улице.<ref>П. Петровић, ''Ниш у античко доба'', Ниш (1976). ppстр. 53-55.</ref><ref>Б. Андрејевић, ''Развитак Ниша од средине до краја века,'' Нишки зборник 1, Ниш (1974). ppстр. 62–71.</ref>
 
=== Базилика ===
1.572.075

измена