Теорија тоналних функција — разлика између измена

Ипак, крајем 19. века, Хуго Риман долази у контакт са Рамоовим теоријама, те развија тзв. [[Дуалистичка теорија (музика)|дуалистичку теорију]] (познату и као ''теорија тоналитета у огледалу'').<ref name="automatski generisano1">Ибид</ref> Он је вратио у употребу тоналне функције и сматрао да природни мол представља интервалски и хармонски симетрични одраз дура у огледалу, те да хармонски ток треба пролагодити сходно томе (примера ради: уколико је природни каденцирајући ток у дуру: T-S-D-T, њему кореспондирајући у молу треба да буде t-d-s-t, видети наредна поглавља за додатна објашњења око ознака).<ref name="automatski generisano1" /> Ипак, овакво виђење убрзо наилази на [[Скептицизам|скепсу]] других теоретичара који, иако су сматрали да су функције пожељно објашњење појава у тоналитету, нису признавали постојање дуализма у пракси.<ref>Louis, R., Thuille, L. (1920) Harmonielehre, Stutgart: C. Grüninger Nachhilf. E. Klett</ref><br />

<div>Функционална теорија истиче постојање тоналитета, који се у јединици времена потврђује процесима који воде у ''тонику'' (која је према теорији ступњева ''први ступањ'').<ref name="autogenerated1964"/> Тоника је уједно и најважнија, те једна од три главне ''функције.''<ref name="automatski generisano1" /> Преостале две функције су ''доминанта ''(пети ступањ; горња квинта) и ''субдоминанта ''(четврти ступањ; доња квинта).<ref name="autogenerated1918"/> Мада сходно пракси то веома варира, у анализи која се практикује на основу функционалне теорије, ове три функције се означавају латиничним словима "T", "S" и "D" (у [[Дур|дуру]] најчешће великим, а у [[Мол (музика)|молу]] малим словима, са изузетком доминанте, која због својстава хармонског мола може бити и дурски акорд).<ref name="autogenerated2"/> </div><div><span class="cx-segment"><br />