Марсел Марсо — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 4:
Међу разним наградама и признањима, именован је за ''Великог официра Легије части'' (1998. године) и добио је ''Национални Орден за заслуге'' у Француској (1998. године). Добио је Еми награду за свој рад на телевизији, изабран је за члана Академије ликовних уметности у Берлину и проглашен је ''Националним благом'' у Јапану.<ref name="БММ"/> Био је пријатељ са Мајкл Џексоном скоро двадесет годинаи Џексон је рекао да је користио неке од Марселових техника у својим плесним корацима.<ref name=Jet>"Michael Jackson Breaks Silence, Remembers Mime Marcel Marceau", ''Jet'', Oct. 15, 2007 p. 32</ref>
== Рани живот ==
'''Марсел Менгел''' рођен је у [[Стразбур|Стразбуру]], у [[Француска|Француској]] у јеврејској породици. Његови родитељи били су Ен Берзберг и Чарлс Менгел, [[кошер]] месар. Када је Марсел имао четири године, породица се преселила у [[Лил]], али су се касније вратили у Стразбур. Када је Француска ушла у Други светски рат, Марсел, 16, побегао је са својом породицом у Лимогес. <ref name="БММ"/> [[1944]]. године Марселов отац је заробљен и депортован у озлоглашени концентрациони логор [[Аушвиц]], где је убијен. Марселова мајка је преживела.
Марсел и његов млађи брат Ален, променили су презиме ''Марсо'' током немачке окупације на Француску. Назив је изабран као референца на Франсоа Северин Марсо Десгравиерс, генерала [[Француска револуција|француске револуције]]. Два брата су се придружила француском Покрету отпора у Лимогесу, где су сачувала велики број деце из закона трке и концентрационих логора и након ослобођења Париза придружили су се француској војсци. Захваљујући Марселовом одличном баратању енглеског, француског и немачког језика, радио је као официр за везу са војском генерала Џорџа Патона.
Када је имао пет година мајка га је одвела да гледа филм [[Чарли Чаплин|Чарлија Чапллина]], који га је одушевио и подстакао да постане пантомимичар. Први пут је користио пантомиму када је Француска била нападнута да би јеврејска деца била тиха док им је помагао да побегну у [[Швајцарска|Швајцарску]].
Након завршетка рата 1945. године уписује се као ученик школе примењених уметности ''Чарлс Далин'' у позоришту Сара Бернхардт у Паризу, где је студирао са наставницима као што су Џошуа Смит и Етиен Декро, који је такође учио Жан Луи Баро-а. <ref name="БММ"/>
== Каријера ==
Марсо се прикључио компанији Жан Луи Баро-а, и брзо је постао глумац са улогом Баптисте у Арлекину у пантомими,(коју је Баро играо у ''Деци из раја''). Марсеов перфоранс је донео такву славу да је био охрабрен да представи своју прву мимодраму ''Праксител и златна рибица'' у позоришту Бернхардт исте године. Углед је био широко признат и Марсоова каријера пантомимичара чврсто успостављена.
1947. Марсо је створио кловна Бипа и први пут га играо у позоришту Пош у Паризу. При извођењу носио је пругасти џемпепер и измучени свилени оперски шешир. Одевна комбинација је представљала животну нестабилност и Бип је постао његов [[алтер его]], баш као што је ''Мала скитница'' постао Чарли Чаплинов. Бипове авантуре са свима почев од лептира до лавова, од бродова до возова, од плесних дворана до ресторана, биле су неограничене. Као стил пантомиме Марсо је био признат без премца. Марсо је током телевизијског интервјуа са Тодом Фарлијем одао поштовање техникама пантомиме Чарлија Чаплина које он користи у својим филмовима, истичући да се чинило да је он једини глумац немог филма који користи мимику.
[[Датотека:Marcel Marceau in Berlin 1995.jpg|300PXpx|мини|десно|Марсел Марсо у Берину 1995. године]]
| |||