Антоaн Арто рођен је 4. септембра 1896 у [[Марсељ|Марсељу]], у [[Француска|Француско]]<nowiki/>ј.<ref name="authors">John Wakeman, World Authors, 1950-1970: A Companion Volume to Twentieth Century Authors</ref> Његови родитељи Еуфразија Налпас и Антоан-Рој Арто обоје су били грађани [[Смирна|Смирне]] (данашњи Измир ), и он је био под великим утицајем његовог [[Грчка|Грчког]] порекла.<ref name="authors">John Wakeman, World Authors, 1950-1970: A Companion Volume to Twentieth Century Authors</ref> Његова Мајка је родила деветоро деце, али само је двоје поред АнтонинаАнтоана преживело детињство. Када је имао четири године, Арто је имао тежак случај [[Менингитис|менингитиса]], због кога је имао раздражљив темперамент током адолесценције. Он је такође боловао од [[Неуралгија|неуралгије]], муцања, и тешких напада [[Klinička depresija|клиничке депресије]].
АнтоиновиАнтоанови родитељи су организовали дуги низ боравака у [[Санаторијум|Санаторијуму]] за њиховог темпераментног сина, који су трајали дуго и били скупи. То је трајало пет година, са паузом од два месеца у јуну и јулу 1916. године, када Арто је [[Регрутација|регрутован]] у [[Француска војска|Француску војску]]. Он је наводно отпуштен због његове навике да месечари у сну. Током његовог лечења у санаторијуму, прочитао је [[Артур Рембо|Артур Рембоа]], [[Шарл Бодлер|Шарла Бодлера]], и [[Едгар Алан По|Едгара Алана Поа]]. У мају 1919. године, директор санаторијума преписао је [[лауданум]] за Артоа, према ком је и према другим опијатима Арто створио доживотну зависност.
