Храст — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Разне исправке |
||
Ред 76:
* [[виргилијски храст]] крупнолисни медунац, — ''Q. virgiliana'' Ten.
Ове врсте чине око 25% од укупног шумског фонда Србије, Док чисте храстове шуме и мешовите шуме храста са другим врстама дрвећа (без букве и четинара) чине око 36% од укупне површине под шумом. Шуме храста су, после букових, најзаступљеније и најзначајније шуме у Србији. Од свих врста дрвећа које расте у Србији, после букве која доминира, најзаступљенији је лужњак, а одмах за њим китњак. Обе врсте заступљене су у шумском фонду Србије са по нешто више од 10%.<ref name=HrastSrbija>{{
Србија је све до половине 19. века била обрасла густим непроходним [[Листопадне шуме|храстовим и буковим шумама]]. Њена шумовитост тада је износила, према неким проценама, око 80%. Већ у другој половини 19. века уништавање шума у Србији узело је толико маха да се већ тада схвата значај одржавања и обнављања постојећих шума. У првој половини 19. века, стварањем слободе и државности, Србија привлачи мноштво становништва из крајева који још нису били ослобођени. Све је то довело до крчења храстових шума ради стварања пољопривредног земљишта и четинарских, у планинским подручјима, за повећање пашњачких површина. Драстично је смањена укупна површина под шумама храста и четинара, а буква је, као биолошки јача врста, освајала прелазна станишта.<ref name=BukvuSrbija>{{cite book|title=Bukva u Srbiji : (Fagus moesiaca/Domin, Mally/ Czeczoott.)|year=2005|publisher=Udruženje šumarskih inženjera i tehničara Srbije : Šumarski fakultet Univerziteta|location=Beograd|id=ISBN 86-906937-0-X}}</ref> Велики француски песник [[Алфонс де Ламартин]], пропутовавши кроз Србију половином 19. века од Београда ка Нишу записао је:<ref name=HrastSrbija />
Ред 160:
== Литература ==
* {{Cite book|title=Hrast kitnjak (''Quercus petraea'' agg. Ehrendorfer 1967) u Srbiji|year=2007|publisher=Udruženje šumarskih inženjera i tehničara Srbije : Šumarski fakultet Univerziteta|location=Beograd|isbn=978-86-7299-134-5}}
* {{Cite book
| last = Вукићевић
Линија 200 ⟶ 201:
| zbl =
| jfm = }}
* {{cite book|ref= harv|last=Grlić|first=Ljubiša|title=Enciklopedija samoniklog jestivog bilja|year=1986|publisher=August Cesarec|location=Zagreb|pages=83-85}}
* {{cite book|first=Џемс Џ.|last=Фразер|title=Златна грана|year=1992|publisher=Алфа, Драганић|location=Земун|pages=211-215}}
* {{cite book|ref= harv|last=Vebster|first=Ričard|title=Enciklopedija praznoverja|year=2009|publisher=Leo commerce|location=Beograd|isbn=978-86-7950-046-5|pages=99,100,295,296}}
* {{cite book|ref= harv|last=Чајкановић|first=Веселин|title=Речник српских народних веровања о биљкама|year=1994|publisher=СКЗ|location=Београд|id=ISBN 86-379-0283-9|pages=170}}
* {{cite book|ref= harv|last=Чајкановић|first=Веселин|title=Стара српска религија и митологија|year=1994|publisher=СКЗ|location=Београд|id=ISBN 86-379-0284-7|pages=170}}
== Види још ==
| |||