Обожавање храста изгледа да је постојало код свих грана [[Аријевска раса|аријевске расе]] у Европи. Још су га стари [[Стари Грци|Грци]] и [[СтариАнтички РимљаниРим|Римљани]] сматрали једним од симбола свог врховног бога, [[Зевс]]а, односно [[Јупитер]]а, бога неба, кише и грома. Светилиште у Додони једно је од најславнијих светилишта у [[Грчка|Грчкој]]. У њему је обожаван Зевс, чије је боравиште било у храсту који је прорицао, а храстове гранчице користиле су се приликом многих обреда.<ref name=zlatnagrana>{{cite book|first=Џемс Џ.|last=Фразер|title=Златна грана|year=1992|publisher=Алфа, Драганић|location=Земун|pages=211-215}}</ref> Храст је симбол бога громовика и код других европских народа, [[Келти|Келта]], [[Германи|Германа]], [[Словени|Словена]]... Древни [[друид]]и обожавали су храстово дрво, сматрајући да поседује [[Магија|магијске]] моћи. [[Празноверје|Празноверја]] везана за храст и његове моћи задржала су се до данас. Тако се, на пример, паровима који имају проблема са зачећем саветује се да засаде храст. Многи пролази на њујоршкој великој, централној станици ('' New York Central Railroad'') имају осликане храстове гранчице, као симбол охрабрења путника који крећу на дуга путовања.<ref name=praznoverje>{{cite book|last=Vebster|first=Ričard|title=Enciklopedija praznoverja|year=2009|publisher=Leo commerce|location=Beograd|isbn=978-86-7950-046-5|pages=99,100,295,296}}</ref>
