Условни настанак — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne ispravke |
м Разне исправке |
||
Ред 2:
'''Условљени настанак''' ([[санскрт|санскрит]]: प्रतीत्यसमुत्पाद ''pratītya-samutpāda'', [[пали]]: ''paticca-samuppāda'' ''патића-самупада'') је темељно [[Буда|Будино]] учење које објашњава порекло ”читавог овог океана [[Patnja (budizam)|патње]].”<ref name="automatski generisano1">[http://srednjiput.rs/pali-kanon/sutta-pitaka/samyutta-nikaya/sn-xii-2-paticca-samuppada-vibhanga-sutta/ Analiza uslovljenog nastanka] (Patićća-samuppada-vibhanga sutta)</ref>
У закону „условног настанка", [[Буда]] сваки космички процес изводи из незнања, а свеукупно спасење из престанка незнања.{{sfn|Елијаде|1996|pp=40-59}} Он је порекло патње објаснио низом повезаних узрока, од којих је основни [[Незнање (будизам)|незнање]]. Настанак патње Буда је објаснио искључиво људским узроцима, на које можемо утицати, без укључивања натприродног.<ref name="USLOVLJENI NASTANAK">[http://srednjiput.rs/tumacenja/sravasti-dhammika-kamma/budizam-od-a-do-z/u/ Budizam od A do Z: USLOVLJENI NASTANAK], Приступљено 27. 4. 2013.</ref> Овај ланац узрочности је оно што се зове [[самсара]], или Точак рађања и смрти.<ref name="Ju-Lan-271-285"/> То је главни извор патњи свесних бића.<ref name="Ju-Lan-271-285">Fung Ju-Lan, Istorija kineske filozofije. NOLIT, Beograd. (1977).
Ланац узрочности описује склоност [[Ум (будизам)|ума]] да, када прими неки чулни надражај, из њега шикне читава бујица емоција и мисли, маштања и замишљања. У ономе ко нема исправно знање о свим тим надражајима, и њима следственој „бујици”, та енергија, пре или касније, доведе до [[Patnja (budizam)|патње]].{{sfn|Kovačević|2014|pp=29}} Зато Буда као лек саветује помно мотрење на вратима чула, праћено свешћу да сваки инпулс може водити смирењу ако га превладамо разумевањем, али и до сукоба и патње ако измакне контроли и њиме постанемо заслепљени.{{sfn|Kovačević|2014|pp=29}}
Ред 88:
* Свиђање и несвиђање настаје на основу жудње.
* [[Жеђ (будизам)|Жудња]] настаје на основу мисли. "Када ум мисли о нечему, жудња се рађа; када ум не мисли о нечему, жудња се не рађа."
* Мисао настаје на основу умножавања опажаја и појмова. "Кад умножавање опажаја и појмова постоји, и мисао настаје; кад умножавања опажаја и појмова нема, ни мисао не настаје".<ref>Branislav Kovačević. ''Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu''. Novi Sad–Beograd. (2014).
=== Настанак света ===
Ред 102:
[[Нјаја]] школа [[Indijska filozofija|индијске филозофије]] је формулисала, под утицајем концепта условног настанка, да постоји нужан ланац повезаних стања, на чијем је једном крају бол, а на другом незнање. Овај низ је двојак: »''укидање онога што следи доноси са собом и укидање онога што претходи''«, тј. укидање незнања доноси са собом укидање мана, укидање мана доноси укидања делања, овим се елиминише рађање, а без њега, нема ни бола.<ref name="Tuči-378-392"/> Ово с друге стране када има бола, има и рађања или живота, када има живота, има и делања, када има делања, има и услова за настанак мана, а када има мана, има и незнања.<ref name="Tuči-378-392"/>
Мане се деле на три групе, у зависности од тога да ли су телесне или физичке, вербалне или менталне. Телесне мане су: убијање, крађа, неумереност. Вербалне мане су: лаж, говор груб и недоследан. Менталне мане су: злоба, прижељкивање туђег, материјализам. Но, уопште узевши, све мане се могу сажети у три основне: жеља (физичка љубав, егоизам, жеђ за поновним рођењем, похлепа), мржња (гнев, љубомора, злоба, негодовање), ментално помрачење (заблуда, сумња, охолост, немарност) ([[Nyāya Sūtras|NS]]. IV, 1, 3). Од свих њих, каже се у [[Нјајасутра|Нјајасутри]], најгоре зло је помрачење ума, јер у ономе ко њему није подлегао не настају друге мане ([[Nyāya Sūtras|NS]]. IV, 2, 6). Тек помрачење ума омогућава остале мане, а када оно изостане, ствара се место за исправно сазнање, којим се мане укидају пошто их сажиже пламен истине.<ref name="Tuči-378-392">Đuzepe Tuči, Istorija indijske filozofije. NOLIT, Beograd. (1982).
== Тумачења ==
| |||