'''Јован -{III}- Дука Ватац''' ({{јез-гр|Ιωάννης Γ΄ Δούκας Βατάτζης}}; рођен око [[1192]]. у [[Дидимотика|Димотици]], умро је [[3. новембар|03.11.новембра]] [[1254]]. године у [[Нимфеј]]у) је био [[никејско царство#Никејски цареви|никејски цар]] (1222—1254) из [[Династија Ласкариса|династије Ласкариса]], супруг [[Ирина Ласкарис|Ирине Ласкарис]], ћерке [[Теодор I Ласкарис|Теодора -{I}-]] (1204—1222) и један од највећих [[списак византијских царева|византијских владара]]. Он је као способан [[војсковођа]] (иако је патио од [[Епилепсија|епилепсије]]) преузео власт 1222. године и наследио свог таста на престолу који је успео да одбрани у борбама са Теодоровом браћом која су му оспорила право на то. Захваљујући споразуму са [[Селџуци]]ма и добрим односима са антипапски настројеним [[Фридрих II, цар Светог римског царства|Фридрихом -{II}-]] (1212—1250), он се окренуо обнови власти на [[Балканско полуострво|Балканском полуострву]]. Без борбе је заузео [[Солун]] [[1246]]. године и овладао [[Тракија|Тракијом]], [[Македонија (област)|Македонијом]] деловима [[албанија|данашње Албаније]] око [[Кроја|Кроје]], успео је да себи потчини [[Епирска деспотовина|Епирску деспотовину]] [[1252]]. године, а уз помоћ [[Византијска морнарица|морнарице]] је овладао значајним [[грчка острва|егејским острвима]] ([[Лезбос]], [[Хиос]], [[Самос]], [[Икарија]] и [[Родос]]). Он је током своје тродеценијске владавине успео да Никејско царство од скромне провинцијске државе уздигне на ранг најјаче регионалне силе. Иако није успео да [[Опсада Цариграда (1235)|заузме Цариград]] [[1235]]. године у сарадњи са [[Бугари]]ма, сматра се да је директно његова владавина довела до коначног [[Ослобођење Цариграда (1261)|ослобођења Цариграда]] и [[Обнова Византије (1261)|обнове Византије]] [[1261]]. године. На унутрашњем плану је много учинио на пољу [[Правосуђе|правосуђа]], али и подизања [[болница]] и помагања сиротињи заједно са својом супругом Ирином, због чега је након смрти [[канонизација|канонизован]] као ''свети цар Јован Милостиви''.
