Псковско-печерски манастир — разлика између измена

 
== Манастирски комплекс ==
У оквиру комплекса Псковско-печорског манастира налазе се цркве: Успењска, Покровска, Сретењска, Михајловска, Лазарева, Никољска надвратна, Благовештењска, Воскресењска, Корнилијевска, Преподобника Псковско-печерских, те велики звоник. У оквиру манастира налазе се и игумански дом, монашке келије и манастирска ризница. Саставни део манастира су и одбрамбене зидине са кулама и два извора, те „Богомстворене пећине”.
 
Целодневни приступ посетиоцима манастира омогућен је у Сретењској цркви и у централним пећинама, док је приступ удаљеним пећинама омогућен само уз посебне дозволе руководства манастира. Успењска и Михајловска црква доступне су посетиоцима само у време трајања богослужења.
 
=== Богомстворене пећине ===
[[Датотека:Caves in Pskov-Caves Monastery.svg|мини|десно|250п|Мапа Богомстворених пећина]]
[[Датотека:Vladimir Putin 2 August 2000-7.jpg|мини|десно|250п|Унутрашњост једне од пећина]]
 
Комплекс ''Богостворених пећина'' представља сплет подземних ходника, углавном вештачког порекла, који су ископани у [[пешчар]]има испод Свете горе у централном делу манастира. Пећински ходници се деле у две групе. Прва група се налази у централном делу манастира, има облик ћириличног слова П и укупне је дужине од око 15 килметара. У њима се налазе гробнице манастирских искушеника, преподобних Марка, Јоне, Лазара и преподобне Вассе.<ref name="Пећине">{{cite web|title=Богом зданные пещеры|url=http://www.pskovo-pechersky-monastery.ru/index.php/putevoditel/17-bogom-zdannye-peshchery|publisher=Официальный сайт Свято-Успенского Псково-Печерского монастыря|accessdate=23. 3. 2016}}</ref>
 
Периферне пећине чини укупно 7 подземних галерија и служе као гробље за монахе, бранитеље манастира и световна лица која су за живота дала значајан доприносу у развоју манастира. На крају 6. галерије налази се подземна пећинска црква посвећена Васкрсењу Христовом. Укупна дужина периферних пећина је око 200 метара. Температура ваздуха унутар пећина је стабилна током целе године и има вредности између +5 °-{С}- и +10 °-{С}-. Прва световна личност сахрањена у овим пећинама био је дијак Мисјур Мунехин, сахрањен [[1528]]. године.<ref name="Пећине" />
 
Према претпоставкама у овим подземним катакомбама сахрањено је више од 10.000 људи.<ref>-{[https://www.youtube.com/watch?v=CdVeAgA44vA Фильм В. Дубровина «Дальние пещеры», 2006 год]}-</ref><ref name="Агапов" />
 
Према манастирским летописима, пећине је случајно открио [[1392]]. године један локални сељак по имену Иван Дементијев који је на брду изнад пећина секао дрвеће. Једно посечено стабло је приликом пада пробило таваницу пећине која се урушила и тако отворило приступ пећинама. На улазу у пећину стајао је уклесан натпис ''Богомстворена пећина'' ({{јез-рус|Богом зданная пещера}}). Претпоставке су да је неки од монаха испосника знатно раније обитавао на том месту и на улазу у пећину који је с временом зарастао исклесао тај натпис. Занимљиво је да је исте године када су пећине откривене умро преподобни [[Сергеј Радоњешки]], једна од најважнијих фигура православног хришћанства у Русији у том периоду.<ref name="Пећине" />
 
У катакомбама је очувано око 350 надгробних споменика од керамике и камена старости од -{ХVI}- до почетка -{XVIII}- века. Углавном је реч о маленим плочама које садржавају основне податке о покојнику, а које се обично налазе уклесане на улазу у гробницу. Најстарија керамичка плочица потиче из [[1530]], док је најстарији камени натпис из [[1591]]. године.<ref name="Пећине" />
 
=== Успењска пећинска црква и Покровска црква ===
[[Датотека:Pskov-Pech 04.jpg|мини|десно|250п|Покровска црква]]
 
Успењска пећинска црква представља најстарији и најважнији објекат Печорског манастира. Реч је о цркви делимично укопаној у стене, а њеним оснивачем сматра се преподобни Јона који је [[1473]]. године лично освештао тај храм. Предња страна цркве има спољашњу фасаду, док се стражња страна налази укопана у стену. Године [[1523]]. у време столовања игумана Дорофеја црква је значајно раширена и обновљена, а дозидана је и припрата посвећена преподобницима Кијевско-Печерским [[Антоније Печерски|Антонију]] и [[Теодосије Печерски|Теодосију]]. Радовима на храму руководио је дијак Мисјур Мунехин.
У Успењској цркви се чува чудотворна икона Успенија Мајке Божије са житијем, рад псковског иконописца Алексеја Малог из [[1521]]. године, те икона Светог Николе са житијем, такође из [[XVI век]]а. У јужној стени храма се налази и гробница преподобномученика Корнилија.<ref>{{cite web|title=Успенский пещерный храм|url=http://www.pskovo-pechersky-monastery.ru/index.php/putevoditel/10-uspenskij-peshchernyj-khram|publisher=Официальный сайт Свято-Успенского Псково-Печерского монастыря|accessdate=23. 3. 2016}}</ref>
 
У време столовања игумана Јосифа ([[1753]]—[[1785]]) изнад Успењске цркве подигнута је црква посвећена [[Покров Пресвете Богородице|Покрову Пресвете Богородице]] (грађена током [[1758]]. и [[1759]]). На тај начин су Покровска и Успењска црква добиле заједничку предњу фасаду. Током [[XIX век]]а дозидано је пет богато украшених купола у стилу украјинског барока, по форми идентичних куполама Успењског сабора [[Кијевско-Печерска лавра|Кијевско-Печерске лавре]]. Последња комплетна рестаурација унутрашњости храма обављена је 1987. године у време столовања архимандрита Гаврила.<ref>{{cite web|title=Покровский храм|url=http://www.pskovo-pechersky-monastery.ru/index.php/putevoditel/14-pokrovskij-khram|publisher=Официальный сайт Свято-Успенского Псково-Печерского монастыря|accessdate=23. 3. 2016}}</ref>
 
== Референце ==