Псковско-печерски манастир — разлика између измена

 
=== Сретењска црква ===
Сретењска црква саграђена је [[1870]]. године у западном делу манастира, крај саме манастирске ризнице. Саграђена је у псеудоруском архитектонском стилу на месту старог конака и Благовештењске цркве из [[1540]]. године. Црква је двоетажна са три куполе. У цркви се чувају чудотворне иконе ''[[Богородица Тројеручица|Мајке Божије Тројеручице]]'' и ''Мајке Божије Избавитељице''. Од [[2003]]. у цркви је гробница преподобног Симеона Псковскопечерског.<ref>{{cite web|title=Сретенский храм|url=http://www.pskovo-pechersky-monastery.ru/index.php/putevoditel/13-sretenskij-khram|publisher=Официальный сайт Свято-Успенского Псково-Печерского монастыря|accessdate=24. 3. 2016}}</ref>
 
 
<center>
</gallery>
</center>
 
=== Лазарева црква ===
Црква посвећена Светом Лазару налази се северно од Успењског храма. У њој се једно време налазила манастирска болница која је [[1848]]. претворена у надстојатељев дом, након што је првотни дом изгорео у пожару. Саграђена је у време столовања архимандрита Петра Можајског између [[1792]]. и [[1800]]. године.<ref>{{cite web|title=Лазаревский храм|url=http://www.pskovo-pechersky-monastery.ru/index.php/putevoditel/18-lazarevskij-khram|publisher=Официальный сайт Свято-Успенского Псково-Печерского монастыря|accessdate=24. 3. 2016}}</ref>
 
=== Манастирска ризница ===
[[Датотека:Pechory. Pskovo-Pechersky Monastery. Chapel with artesian wells.JPG|мини|десно|250п|капелица изнад артешког извора у централном делу манастира]]
 
Велика манастирска ризница саграђена је у време столовања игумана Корнилија у подруму Благовештењске трпезне цркве. Налази се крај Великог звоника и наставља се на Сретењски храм. На спрату се налази и манастирска библиотека. У ризници се чувају манастирске драгоцености, укључујући и вредне поклоне које су манастиру даровали руски цареви и императори. Сва манастирска добра која су [[Нацисти]] опљачкали приликом повлачења из града током [[други светски рат|Другог светског рата]] враћена су манастиру 1973. године у време столовања архимандрита Алипија. Од укупно 566 одузетих добара манастиру је враћено њих 504, а 62 су службено уништена.<ref>{{cite journal|title=Православные монастыри. Путешествие по святым местам. Свято-Успенский Псково-Печерский монастырь|journal=Де Агостини|year=2010|volume=№ 57.}}</ref>
 
=== Свети манастирски извори ===
Унутар манастирских зидина налазе се два природна извора. Први се налази насупрот Успењског храма крај Ризнице и назива се Извором преподобног Корнилија, док се други артешки извор налази насупрот Баговештењског храма и назван је Извором иконе Мајке Божије Животодавне. Године [[1911]]. над другим изввором је подигнута малена шестоугаона капелица.
 
=== Манастирске зидине ===
Због учесталих напада и пљачкашких похода усмерених ка манастиру још током средњег века јавила се потреба за градњом зидина које би штитиле манастир од упада са стране. У периоду од [[1558]]. до [[1565]]. саграђен је заштитни камени зид око целог манастира. Зидине су укључивале и 6 торњева и троја врата, а касније су дозидана још 4 торња. Колико су анастирске зидине биле чврсте најбоље говори податак да је манастир успешно брањен током двомесечне опсаде пољског краља [[Стефан Батори|Стефана Баторија]] [[1581]]. године, а подно манастирских зидина су се водиле борбе све до краја [[велики северни рат|Великог северног рата]] [[1721]]. године.
 
Укупна дужина зидина које штите манастир данас је 810 метара, а у оквирима зидина налази се и 9 торњева (Петровски, Никољски, Благовештењски, Изборски, Тајловски, Затворски, Тараргинов, Горњи и Доњи). На месту некадашњег дрвеног торња који је порушен [[1581]]. године саграђена је Михајловкса саборна црква. Улаз у манастир налази се у подножју Петровског торња саграђеног током [[XVII век]]а.<ref name="Зидине">{{cite web|title=Крепостные стены|url=http://www.pskovo-pechersky-monastery.ru/index.php/putevoditel/23-krepostnye-steny|publisher=Официальный сайт Свято-Успенского Псково-Печерского монастыря|accessdate=24. 3. 2016}}</ref>
 
<center>
<gallery widths="220px" heights="200px">
Датотека:Pskovo-Pecherskii muzhskoi monastir.jpg
Датотека:Ансамбль Псково-Печерского монастыря 006.JPG|<center>Манастирски конак
Датотека:Башня Тайловская (Печоры, город Печоры).JPG
</gallery>
</center>
 
Након великог пожара који је опустошио манастир [[1688]]. године, торњеви и зидине су остали без крова све до [[1960]]. године када је архимандрит Алипије иницирао обимну реконструкцију зидина и торњева. Током 90-их година прошлог века кров изнад кула и зидина прекривен је [[бакар|бакром]].<ref name="Зидине" />
 
<center>
<gallery widths="220px" heights="200px">
Датотека:Церковь Сретения Господня (Сретенская церковь) (Печоры, Международная улица, 5).JPG|<center>Сретењска црква
Датотека:Лазаревская церковь 1800 год.JPG|<center>Црква Светог Лазара
Датотека:"Кровавый путь" Псково-Печерского монастыря.jpg|<center>„Крвави пут”
</gallery>
</center>
 
== Управници манастира ==
;Игумани
{{col-begin}}
{{col-3}}
* Јона
* јеромонах Селиван
* Јона
* Сергиј
* Симон
{{col-3}}
* Дорофеј
* Герасим
* Корнилиј (1529 — 20. фебруар 1570)
* Сава (1571—1572)
* Силвестер (1572 — ?)
{{col-3}}
* Трифон
* Тихон (ок. 1580—1583)
* Никон I
* Мелетиј
* Јоаким (1593 — не после 1611)
{{col-end}}
 
;Архимандрити
{{col-begin}}
{{col-3}}
* Јоаким (не после 1611 — 6. јула 1616)
* Антоније I (1617—1621)
* Јоасаф I (3. фебруар 1621—1627)
* Јов (1627—1634)
* Порфирије (1634—1639)
* Рафаил (1639—1643)
* Макарије (1643—1650)
* Митрофан (1650—1656)
* Зосима (1656—1663)
* Герасим (1663—1669)
* Пајсије (1669—1682)
* Јоасаф II (1682—1686)
* Пајсије II (1686—1699)
* Корнилије II (1699)
* Аарон (1706— ?)
* Теодосије (1711—1724)
* Маркел (Радишевски) (1724—1726)
* Филарет (1726—1729)
* Венијамин (Сахновски) (1730—1731)
* Кирил (1731—1732)
* Игнатије (1732—1745)
* Генадиј (Андрејевски) (1746—1753)
{{col-3}}
* Јосиф (1753—1785)
* Варлам (1785—1792)
* Петар (1792—1800)
* Бенедикт (1800—1835)
* Антоније II (1835—1844)
* Антоније (Шокотов) (24. јануар 1845—1850)
* Никон II (1850—1856)
* Апллос (Бељајев) (26. октобар 1856—1864)
* Теогност (1864—1868)
* Павел (1868—1882)
* Натанаил (1882—1885)
* Павел (1885—1890)
* Инокентије (1890—1894)
* Методије (Холмски) (1894—1906)
* Никодим (Воскресенски) (1906—1914)
* Августин (Синајски) (1914—1917)
* Александар (Петровски) (1917—1918)
* Аркадиј (Чанк) (1919—1920)
* Јован (Булин) (1920—1932)
* Николај (Лејсман) (1932—1940)
{{col-3}}
* Парфениј (Шатињин) (1940—1941)
* Павел (Горшков) (1941—1944)
* Агатон (Бубиц) (1944—1946)
* Никон (Мико) (1946)
* Нектарије (Григорјев) (1946—1947)
* Владимир (Кобец) (1947—1949)
* Пимен (Извеков) (крај 1949 — крај 1953)
* Сергиј (Гаврилов) (1954—1956)
* Августин (Судоплатов) (1956 — 1 октября 1959)
* Алипиј (Воронов) (28. јул — 3. септембар 1959; 6. октобар 1959 — 12. март 1975)
* Гавриил (Стебљученко) (7. април 1975—1988)
* Павел (Пономарјов) (26. август 1988 — март 1992)
* Роман (Жеребцов) (1992 — 6. октобар 1995)
* Тихон (Секретарјов) (од 17. августа 1995)
{{col-end}}
 
== Референце ==