Адонис — разлика између измена

5.264 бајта додата ,  пре 4 године
Проширење теме и додавање референци
м (Уклањање сувишних унутрашњих веза)
(Проширење теме и додавање референци)
{{bez_izvora}}
'''Адонис''' је син [[Кипар|кипарског]] краља [[Кинира|Кинире]] и његове кћери [[Мирна (митологија)|Мире]]. Он је и бог вегетације и свега што брзо расте и умире.
[[Датотека:Adonis Mazarin Louvre MR239.jpg|мини|Статуа Адониса у [[Лувр]]у]]
'''Адонис''' је [[вавилон]]ско-[[сиријa|сиријско]] божанство вегетације и плодности које су [[Грци]] прихватили у седмом веку п.н.е. Син је [[Кипар|кипарског]] краља [[Кинира|Кинире]] и његове кћери [[Мирна (митологија)|Мире]] или је према другима син краља [[Тејант]]а и његове кћери [[Мирна (митологија)|Смирне]].<ref name="automatski generisano1" />
 
== Митологија ==
Нико му није био раван по лепоти, па се у њега заљубила богиња лепоте и [[љубав]]и [[Афродита]]. Силазила је ка Адонису на земљу, па је и из љубави према њему почела се занимати за [[лов]], што је Адонис јако волео. Чак му је и сама Афродита помагала у лову. Увек му напомињала да не лови дивље звери, говорећи како је довољно бити одважан према плашљивима, а према храбрима опасно је бити храбар. Адонису је његова мужевност бранила да слуша такве савете. Када га је једном приликом Афродита оставила самог, Адонис је отишао у лов на [[divlja svinja|вепрове]], али је то за њега било судбоносно: рањена звер га је напала и усмртила огромним [[очњаци]]ма. Када је Афродита сазнала за смрт свог вољеног, обузела је огромна туга. Проклела је [[судбина|судбину]], моћнију од [[бог]]ова, и [[плач]]ући пала на колена пред највишим богом [[Зевс]]ом. Молила га је да јој драгог врати, па макар на кратко. Зевс се сажалио над њом, па је наредио [[Хад]]у, богу подземља да у [[пролеће]] пусти Адониса из свог мрачног царства на земљу, тако да Адонис само пола године остане у подземном царству, а пола године проводи са Афродитом на земљи. Природа се тада радује, облачи у зелено и цвеће, јер се Адонис враћа, а обузима је [[туга]] када се у јесен враћа у царство сена.
Инцест којиИако је претходиорођен Адонисовому рођењуоба случаја из грешне љубави оца и кћери, у оба случаја је изазвалаотац Афродитаневин, којаа љубав ћерке према оцу се оправдава [[Афродитa|Афродитином]] срџбом. Наиме, [[Афродита]] је била љубоморна на [[Мирна (митологија)|Мирнину]] лепоту и утицала да се отац и ћерка споје. Кад је краљ [[Кинира]] схватио превару хтео је да убије своју ћерку и нерођено дете. [[Афродита]] се у међувремену покајала због свог недела и да би умирила девојчину патњу, претворила девојкују је у стабло [[Мирта (дрво)|мирте]],. мачНакон једесет преполовиомесеци дрвосе стабло преполовило и из њега је изишлоизашло прелепо дете- Адонис. Афродита је дете сакрила и предала краљици смрти [[Персефона|Персефони]], тј. [[Хад]]овој суђеној, да га чува. Кад је Адонис одрастао са Персефоном у подземљу, [[Афродита]] је затражила да јој се врати, али је [[Персефона]] то одбила. Замолиле су Зевса[[Зевс]]а да донесе одлуку и он је одлучио да свакој припадне по полатрећину године, коддок би сам младић једну трећину проводио где он жели. Код Персефоне Адонис је проводио зиму, адок је пролеће и лето (2/3) са Афродитом.<ref name="automatski generisano1">[[Aleksandrina Cermanović Kuzmanović|Цермановић-Кузмановић, А.]] & [[Драгослав Срејовић|Срејовић, Д.]] 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.</ref><ref>[http://www.reocities.com/SoHo/Lofts/2938/deasyria1.html#adon | reocities.com/Адонис/], Приступљено 24. 3. 2016.</ref>
 
Нико му није био раван по лепоти, паАфродита се у њега заљубила богиња лепоте и [[љубав]]и [[Афродита]]. Силазила је ка Адонису на земљу, па је и из љубави према њему почела се занимати за [[лов]], што је Адонис јаковеома волео. Чак му је и сама Афродита помагала у лову. Увек му је напомињала да не лови дивље звери, говорећи како је довољно бити одважан према плашљивима, адок је према храбрима опасно је битиодважност храбаропасна. Адонису је његова мужевност бранила да слуша такве савете. Када га је једном приликом Афродита оставила самог, Адонис је отишао у лов на вепрове, а [[divlja svinja|вепровеАреј]], али је тоиз заљубоморе послао на њега билокрволочног дивљег судбоносно:вепра; рањена звер га је напала и усмртила огромним [[очњаци]]маочњацима. Када је [[Афродита]] сазнала за смрт свог вољеног, обузела ју је огромна туга. ПроклелаИз јеАфродитиних суза су никле [[судбина|судбинусасе]], а из Адонисове крви су никле црвене [[руже]]. Изрекла је судбину, моћнију од [[бог]]ова, и [[плач]]ућиплачући пала на колена пред највишим богом [[Зевс]]ом. Молила га је да јој драгог врати, па макар на кратко. [[Зевс]] се сажалио над њом, па је наредио [[Хад]]у, богу подземља да у [[пролеће]] пусти Адониса из свог мрачног царства на земљу, тако да Адонис само пола године остане у подземном царству, а пола године проводи са Афродитом на земљи. Природа се тада радује, облачи у зелено и цвеће, јер се Адонис враћа, а обузима је [[туга]] када се у јесен враћа у царство сена.<ref name="automatski generisano1" />
Инцест који је претходио Адонисовом рођењу је изазвала Афродита, која је била љубоморна на [[Мирна (митологија)|Мирнину]] лепоту и утицала да се отац и ћерка споје. Кад је краљ [[Кинира]] схватио превару хтео је да убије ћерку и нерођено дете. Афродита се у међувремену покајала због свог недела и претворила девојку у стабло [[Мирта (дрво)|мирте]], мач је преполовио дрво и из њега је изишло прелепо дете Адонис. Афродита је дете сакрила и предала краљици смрти [[Персефона|Персефони]] да га чува. Кад је Адонис одрастао са Персефоном у подземљу, Афродита је затражила да јој се врати али је Персефона то одбила. Замолиле су Зевса да донесе одлуку и он је одлучио да свакој припадне по пола године, код Персефоне Адонис је проводио зиму а пролеће и лето са Афродитом.
 
Симболична смена годишњих доба кроз умирање и оживљавање вегетације је приказана кроз Адонисове боравке у пролеће и лето на земљи, а јесен и зиму у подземљу. Мит о Адонису, сличан је миту о [[Атис]]у ([[Тамуз]]) и [[Кимбелa|Кимбели]] ([[Иштар]]). Они показују да је Адонис симбол поновног умирања и рађања вегетације.<ref name="automatski generisano1" />
Адонисово рађање и смрт симболизују смену годишњих доба.
 
== Култ ==
== Спољашње везе ==
Најважнија Адонисова светилишта су се налазила у [[Библос]]у и на [[Либан]]у. Одавде се његов култ проширио на [[Кипар]] и [[Род]]ос, а затим и у Грчку. На острву [[Лезбос|Лезбу]] његов култ је документован у 7. веку, у [[Колофон]]у у 6. веку, а у [[Сикион]]у и [[Атини]] у петом веку пре нове ере. У [[Рим]]у су га поштовали почевши од последњег века [[Римска република|Републике]]. Адониса су приватно најчешће славиле сујеверне жене и [[хетерa|хетере]], које су гајиле посебно поштовање према богињи Афродити.<ref name="automatski generisano1" />
{{портал|Античка Грчка}}
 
{{Commonscat|Adonis}}
Адонисов празник ([[Адоније]]) је светкован у позно лето. Ових празника су жене оплакивале и излагале на кровове кућа дрвене лутке, које су представљале Адониса, а њихов плач је симболизовао тугу због одласка лета, тј. Адонисовог одласка у свет сене. Такође су сађени и тзв. [[Адонисови вртови]]- посуде у које су сађене биљке које брзо ничу, а брзо и вену (нпр. [[лоћика]]). Посуде су постављане око Адонисовог одра, а затим су са мртвим богом бацане у изворе.<ref name="automatski generisano1" />
* [http://www.reocities.com/SoHo/Lofts/2938/deasyria1.html#adon -{The Story of Adon, called by the Greeks, Adonis}-] {{en}}
 
У [[Александријa|Александрији]] је Адонисов празник слављен крајем лета. Свечаности су биле дводневне, али је познат само ритуал извођен првог дана- Адонисова и Афродитина свадба- богато украшене статуете ових божанстава су стављане на постеље, а око њих су посипали колаче у облику разних животиња; цела атмосфера је била обогаћена мирисима из судова од алабастра. Над оваквом ложницом подизан је [[балдахин]] од зелене провидне тканине, украшене [[Ероти]]ма од злата.<ref name="automatski generisano1" />
 
== Приказивање ==
У ликовној уметности је ретко приказиван, јер је употреба дрвених фигура искључивала изградњу монументалних скулптура. Познате су само неке црвенофигуралне вазе са представом Адониса, на којима је Адонис најчешће приказиван крај Афродитиних ногу, а већи број истих датира из 5. века п.н.е. На [[апулијa|апулијским]] вазама из 4. века п.н.е. и на једном огледалу из Пренесте представљена је свађа Афродите и Персефoне око Адониса. Касније је на [[Помпеја|помпеанским]] фрескама и [[египат]]ским саркофазима приказивано како [[Афродита]] и [[Ерос]] оплакују Адониса.<ref name="automatski generisano1" />
 
== Референце ==
{{reflist}}
 
[[Категорија:Грчки богови]]
[[Категорија:Грчка митологија]]
173

измене