Коцељ (кнез) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м sablon
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 1:
[[Датотека:Kocel.jpg|мини|десно|250п|Споменик кнезу Коцељу ([[Дом Народне скупштине Републике Србије|Дом Народне скупштине]] у [[Београд]]у)]]
[[Датотека:Pannonian Slavic Duchy-serb.png|Кнежевина Доња Панонија у време Коцеља|мини|250px]]
'''Коцељ''' је био [[Словени|словенски]] [[кнез]] из друге половине [[9. век|IX века]], који је владао [[Кнежевина Доња Панонија|Блатенском кнежевином]] ([[861]]—[[872]]861—872<ref>Подаци у стручној литератури о крају његове владавине, варирају од [[872]]. до [[876]]. године.</ref>) у [[Доња Панонија|Доњој Панонији]]. Он је током своје владавине пружао подршку византијским мисионарима [[Ћирило Солунски|Ћирилу]] и [[Методије Солунски|Методију]] током њихове [[Моравскопанонска мисија|моравскопанонске мисије]] и покушао да створи независну словенску кнежевину. Након њега, Блатенску кнежевину заузимају околни [[Германи|германски]] феудалци и она се од [[874]]. године налази у саставу поседа [[Арнулф Карантанијски|Арнулфа Корушког]] ([[887]]—[[899]]887—899).
 
== ЖивотБиографија ==
 
Коцељ је рођен најкасније око [[833]]. године, пошто тада његов отац [[нитранска кнежевина|нитрански кнез]] [[Прибина (кнез)|Прибина]] ([[825]]—[[861]]825—861), бива потиснут од стране [[великоморавска кнежевина|моравског кнеза]] [[Мојмир I]] ([[830]]—[[846]]830—846) и бива приморан да се са породицом склони код [[Франци|Франака]]. Он [[840]]. године добија од краља [[Лудвиг II Немачки|Лудвига I]] ([[817]]—[[876]]817—876) на управу посед око [[зала (река)|реке Зале]], који [[12. октобра]] [[848]]. године Лудвиг претвара у наследно добро. Након очеве смрти у борби са [[Великоморавска кнежевина|великоморавским кнезом]] [[Растислав (кнез)|Растиславом]] ([[846]]—[[870]]846—870) [[861]]. године, Коцељ преузима власт у Блатенској кнежевини.
 
Две године касније, у Великоморавску кнежевину стижу [[Византијско царство|византијски]] мисионари [[Ћирило и Методије]] са циљем ширења [[Хришћанство|хришћанства]] на [[Старословенски језик|словенском језику]]. Њихов рад је наишао на жестог отпор германског [[клер]]а који је проповедао хришћанство на [[Латински језик|латинском језику]], тако да су њих двојица [[866]]. године кренули у [[Рим]], да од [[Папа|Папе]] затраже дозволу за богослужење на латинском. На Коцељев позив, они су прво посетили његову државу [[867]]. године и у њеној престоници [[Блатноград]]у су обучили људе за вршење словенског богослужења. Сам кнез је са њима послао двадесетак младића и захтев Папи да постави Методија на [[епископ]]ску столицу [[андроник Панонски|светог Андроника]]. [[Папа Хадријан II]] ([[867]]—[[872]]867—872) је одобрио словенско богослужење и поставио Методија моравскопанонског архиепископа са седиштем у [[Сирмијум]]у, издавши том приликом посебну повељу упућену словенским кнезовима Растиславу, [[Сватоплук I|Сватоплуку]] ([[870]]—[[894]]870—894) и Коцељу, у којој потврђује употребу словенског језика у богослужењу.
 
Методије се враћа [[870]]. године у Блатенску кнежевину и наставља свој рад, у чему му Коцељ пружа подршку, удаљавајући се од владара [[Источна Франачка|Источне Франачке]] Лудвига, чији је [[вазал]], номинално био. Услед пружања подршке словенском богослужењу и вођења самосталне политике, Коцељ је дошао у сукоб са околном германском властелом. Он умире највероватније [[872]]. године, а његови поседи већ [[873]]. године долазе под власт Источне Франачке и њима од [[874]]. године влада Арнулф Корушки.
Ред 14:
* [[Кнежевина Доња Панонија|Блатенска кнежевина]]
* [[Моравскопанонска мисија]]
* [[Прибина (кнез)|Прибина]] ([[825]]—[[861]]825—861)
== Референце ==
{{reflist}}